Kad biste barem podneli nešto malo moje nerazumnosti. U stvari, već me i podnosite.
Jer revno se brinem za vas kao što to Bog čini, jer sam vas obećao jednom mužu, Hristu, kako bih vas doveo pred njega kao čestitu devicu.
Ali se bojim da se – kao što je zmija zavela Evu svojim lukavstvom – vaše misli ne iskvare i odvrate od iskrenosti i čestitosti koje dugujete Hristu.
Jer ako neko dođe i propoveda drugačijeg Isusa od onoga koga smo mi propovedali, ili ako primite drugačiji duh od onoga koji ste primili ili drugačiju dobru vest od one koju ste prihvatili, vi takvog spremno podnosite.
Smatram, naime, da ni u čemu ne zaostajem za prevelikim apostolima.
Jer ako sam i neuglađen u govoru, nisam u znanju. Naprotiv, to smo vam na svaki način i u svemu pokazali.
Ili sam počinio greh jer sam vam – ponizivši se kako biste se vi uzvisili – rado objavio Božju dobru vest bez ikakve naplate?
Od drugih skupština sam primio opskrbu kako bih vama služio.
A kad sam bio kod vas i zapao u oskudicu, nikome nisam bio na teretu, jer su braća koja su došla iz Makedonije velikodušno podmirila moje potrebe. Da, u svemu sam pazio, a i nadalje ću paziti, da vam ne budem na teretu.
Sve dok je Hristova istina u meni, ništa me neće sprečiti da se time hvalim u ahajskim krajevima.
Zašto sam tako postupio? Zar zato što vas ne volim? Bog zna da vas volim.
A što činim, i dalje ću činiti, da oduzmem izgovor onima koji traže izgovor da se hvale kako su po službi jednaki nama.
Jer takvi ljudi su lažni apostoli, koji varaju druge i pretvaraju se da su Hristovi apostoli.
A nije ni čudo, jer se i sam Sotona pretvara da je anđeo svetlosti.
Zato nije ništa neobično ako se i njegove sluge pretvaraju da su sluge pravednosti. Ali kraj će im biti po njihovim delima.
Opet kažem: Neka me niko ne smatra nerazumnim. Ali čak i ako me smatrate takvim, prihvatite me makar i kao nerazumnog, da se i ja nešto malo pohvalim.
Što govorim, ne govorim kao što bi Gospod govorio, nego kao u nerazumnosti, u tom samouverenom hvalisanju.
Pošto se mnogi hvale onim što je ljudsko, i ja ću se hvaliti.
Jer rado podnosite nerazumne – vi koji ste razumni.
U stvari, podnosite svakoga ko vas zarobljava, svakoga ko proždire ono što imate, svakoga ko otima ono što imate, svakoga ko se uzdiže iznad vas, svakoga ko vas udara po licu.
To kažem na našu sramotu, jer neki misle da smo bili slabi. Ali, ako je neko odvažan u nečemu – govorim kao nerazuman čovek – i ja sam odvažan u tome.
Jesu li Jevreji? I ja sam. Jesu li Izraelci? I ja sam. Jesu li Abramovo potomstvo? I ja sam.
Jesu li Hristove sluge? Ne odgovaram kao mudar: ja sam to još i više – više sam se naprezao, više sam bio u zatvorima, preko svake mere sam dobijao udarce, često sam bio u smrtnoj opasnosti.
Od Judejaca sam pet puta dobio četrdeset udaraca manje jedan,*
triput sam bio išiban, jednom kamenovan, triput sam doživeo brodolom, noć i dan proveo sam u dubokom moru.
Često sam putovao, bio sam u opasnostima od reka, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od sunarodnika, u opasnostima od neznabožaca, u opasnostima u gradu, u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u opasnostima među lažnom braćom,
u teškom i napornom radu, u mnogim neprospavanim noćima, u gladi i žeđi, često sam se uzdržavao od hrane, bio sam u hladnoći i golotinji.
Osim svih tih spoljašnjih nevolja, svaki dan me pritiska i briga za sve pozvane.
Ko je slab, a da i ja nisam slab? Ko je pokoleban u veri, a da ja ne izgaram za to?
Ako se treba hvaliti, hvaliću se onim što pokazuje moju slabost.
Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, onaj koga treba hvaliti u svu večnost, zna da ne lažem.
U Damasku je namesnik kralja Arete držao grad Damaštana pod stražom kako bi me uhvatio,
ali su me kroz prozor, u korpi, spustili preko zida pa sam umakao njegovim rukama.
