- Opet mi je došla Gospodnja reč:
- „Sine čovečiji, po čemu se divlja loza, ili njene mladice, razlikuju od sveg ostalog drveća u šumi?
- Pravi li se od nje motka koja može za nešto poslužiti? Pravi li se od nje klin o koji se nešto može obesiti?
- Gle, u vatru se baca da izgori. Vatra hvata oba njena kraja i sredinu njenu proždire. Može li za neki posao poslužiti?
- Čak i kad je netaknuta, ničemu ne služi. A kako će onda ičemu poslužiti kad je vatra zahvati i proguta?
- Zato ovako kaže Gospod Jehova: ‘Kao što sam divlju lozu, koja je među šumskim drvećem, predao vatri da izgori, tako predajem stanovnike Jerusalima.
- Protiv njih sam okrenuo lice svoje. Iz vatre su izašli, ali vatra će ih progutati. Tada ćete znati da sam ja Gospod, kada protiv njih okrenem lice svoje.
- ‘Pretvoriću zemlju u pustoš, jer su mi bili neverni,’ govori Gospod.“
