- Šeste godine, šestog meseca, petog dana u mesecu, sedeo sam u svojoj kući, a preda mnom su sedele Judine starešine, kad se na mene spustila ruka Gospoda Jehove.
- Video sam nekog ko je izgledao kao vatra. Od onog što je izgledalo kao njegova bedra pa naniže bila je vatra, a od njegovih bedara pa naviše bilo je nešto kao svetlost, kao sjajno belo zlato.
- On je ispružio nešto nalik ruci i uhvatio me je za pramen kose na glavi. Tada me je Duh poneo između zemlje i neba, i u božanskim vizijama odneo me u Jerusalim na ulaz unutrašnjih vrata koja gledaju na sever, gde stoji idol ljubomore koji izaziva ljubomoru.
- Tamo je bila slava Izraelovog Boga, a izgledala je poput one koju sam video u dolini.
- Onda mi reče: „Sine čovečiji, podigni svoje oči prema severu.“ I ja sam podigao svoje oči prema severu, a severno od vrata oltara bio je onaj idol ljubomore na ulazu.
- Tada mi reče: „Sine čovečiji, vidiš li kako velike gadosti čine, šta sve čini Izraelov dom da bi me udaljio od mog svetilišta? Videćeš još velikih gadosti.“
- Zatim me je odveo na ulaz u dvorište i ugledao sam rupu u zidu.
- Tada mi reče: „Sine čovečiji, probij taj zid.“ Tada sam probio zid i ugledao jedan ulaz.
- Zatim mi reče: „Uđi i pogledaj užasne gadosti koje oni tamo čine.“
- Ušao sam i ugledao razne likove stvorenja koja gmižu, likove odvratnih životinja i sve odvratne idole Izraelovog doma, izrezbarene svuda po zidovima.
- Pred njima je stajalo sedamdeset starešina Izraelovog doma, među kojima je bio i Jazanija, Safanov sin. Svaki je u ruci imao kadionicu i uzdizao se oblak mirisnog kâda.
- Zatim mi reče: „Sine čovečiji, vidiš li šta u tami čine starešine Izraelovog doma, šta svaki od njih radi u prostorijama gde se nalaze njihovi rezani likovi? Oni govore: ‘Gospod nas ne vidi. Gospod je ostavio ovu zemlju.’“
- Tada mi reče: „Videćeš još velikih gadosti koje čine.“
- Onda me je odveo na vrata Gospodnjeg doma koja su na severu. I gle, tamo su žene sedele i oplakivale Tamuza.
- Tada mi reče: „Vidiš li to, sine čovečiji? Videćeš još velikih gadosti, gorih od ovih.“
- Zatim me je odveo u unutrašnje dvorište Gospodnjeg doma. A na ulazu u Gospodnji hram, između predvorja i oltara, bilo je oko dvadeset i pet ljudi, leđima okrenutih prema Gospodnjem hramu, a licem prema istoku, i oni su se klanjali suncu prema istoku.
- Onda mi reče: „Vidiš li to, sine čovečiji? Judinom domu je tako lako da čini gadosti koje ovde čine, da pune zemlju nasiljem i da me uvek iznova vređaju. Eto, guraju mi granu pod nos.
- Zato ću i ja postupiti u svom gnevu. Moje oko se neće sažaliti i neću se smilovati. Iz svega će glasa vikati na moje uši, ali ih ja neću uslišiti.“
