„Pošalji ljude da izvide hanansku zemlju, koju dajem Izraelovim sinovima. Pošalji po jednog čoveka iz svakog plemena njegovih očeva; svaki od njih neka bude poglavar.“
Tako ih je Mojsije poslao iz pustinje Faran po Gospodnjem nalogu. Svi ti ljudi bili su poglavari Izraelovih sinova.
Ovo su njihova imena: od Rubenovog plemena: Samuja, Zahurov sin;
od Simeonovog plemena: Safat, Horijin sin;
od Judinog plemena: Kalev, Jefonijin sin;
od Isaharovog plemena, Igal, Josifov sin;
od Jefremovog plemena, Osija, Nunov sin;
od Benjaminovog plemena, Faltije, Rafujev sin;
od Zebulonovog plemena, Gadiel, Sudin sin;
od Josifovog plemena, za Manasijino pleme: Gadije, Susin sin;
od Danovog plemena: Amiel, Gamalin sin;
od Ašerovog plemena: Satur, Mihailov sin;
od Neftalimovog plemena: Nahbi, Vofsijev sin;
od Gadovog plemena: Geuel, Mahiev sin.
To su imena ljudi koje je Mojsije poslao da izvide zemlju. A Osiji, Nunovom sinu, Mojsije je dao ime Jošua.*
* Ili: „Jehošua“ što znači „Gospod je spasenje.“ Osija [Hošea] znači „spasenje“.
Kad ih je poslao da izvide hanansku zemlju, Mojsije im je rekao: „Idite ovuda u Negev, pa se onda popnite u brda.
Vidite kakva je zemlja i kakav je narod koji živi u njoj, da li je jak ili slab, da li ga ima malo ili mnogo;
kakva je zemlja u kojoj žive, da li je dobra ili loša; kakvi su gradovi u kojima žive, da li su to logori ili utvrđenja;
i kakve su njive, da li su rodne ili slabe, ima li na njima drveća ili nema. Budite hrabri i donesite od roda te zemlje.“ A tada je bilo vreme prvom grožđu.
Tako su oni otišli da izvide zemlju od pustinje Zin do Rehoba, na granici Emata.
Popeli su se u Negev i onda došli do Hebrona. Tamo su živeli Ahiman, Šešaj i Talmaj, Enakovi potomci. Hebron je bio sagrađen sedam godina pre Soana u Egiptu.
Kad su došli u dolinu Eskol, odrezali su mladicu s jednim grozdom, i dvojica su ga ponela na motki, a poneli su i narove i smokve.
Ono mesto su nazvali dolina Eskol,* zbog grozda koji su tamo odrezali Izraelovi sinovi.
* „Eskol“ znači „grozd“.
Nakon četrdeset dana vratili su se iz zemlje koju su izviđali.
Idući tako, došli su kod Mojsija i Arona i celog zbora Izraelovih sinova u pustinji Faran, u Kadešu. Izvestili su njih i ceo zbor i pokazali im plodove one zemlje.
Izvestili su Mojsija: „Otišli smo u zemlju u koju si nas poslao. U njoj zaista teče med i mleko, a ovo su njeni plodovi.
Ali je narod koji živi u toj zemlji jak, gradovi su utvrđeni i veoma veliki, a tamo smo videli i Enakove potomke.
Amaličani žive u zemlji Negev, Heteji, Jevuseji i Amoreji žive u brdima, a Hananci žive pored mora i duž Jordana.“
A Kalev je umirivao narod pred Mojsijem, rekavši: „Hajde da idemo gore i osvojimo tu zemlju, jer je sigurno možemo pokoriti.“
Ali ljudi koji su išli s njim rekli su: „Ne možemo ići na onaj narod, jer je jači od nas.“
I među Izraelovim sinovima pronosili su loš glas o zemlji koju su izviđali, govoreći: „Zemlja koju smo prošli i izviđali jeste zemlja koja proždire svoje stanovnike. Svi ljudi koje smo videli u njoj su ogromni.
Tamo smo videli i divove, Enakove sinove, koji su divovskog roda, tako da nam se činilo da smo naspram njih kao skakavci, a takvi smo se i mi njima činili.“
