- Tada je ceo zbor podigao glas i narod je cele te noći vikao i plakao.
- I svi Izraelovi sinovi gunđali su protiv Mojsija i Arona, i ceo zbor im je govorio: „Što nismo pomrli u egipatskoj zemlji ili u ovoj pustinji!
- Zašto nas Gospod vodi u tu zemlju da padnemo od mača? Naše žene i naša deca postaće plen. Zar nije bolje da se vratimo u Egipat?“
- Čak su među sobom govorili: „Postavimo sebi vođu i vratimo se u Egipat!“
- Tada su Mojsije i Aron pali ničice pred celim zborom Izraelovih sinova.
- A Jošua, Nunov sin, i Kalev, Jefonijin sin, koji su bili među onima što su išli da izvide zemlju, razderali su svoje haljine
- i ovako su rekli celom zboru Izraelovih sinova: „Zemlja koju smo prošli i izviđali zaista je veoma dobra zemlja.
- Ako smo po volji Gospodu, on će nas dovesti u tu zemlju i daće nam je, zemlju u kojoj teče med i mleko.
- Samo se ne bunite protiv Gospoda. Ne bojte se naroda te zemlje jer ih mi možemo pojesti kao hleb. Njihov je zaklon odstupio od njih, a s nama je Gospod. Ne bojte ih se.“
- Ali ceo zbor je govorio da će ih kamenovati. A Gospodnja slava pokazala se nad šatorom od sastanka svim Izraelovim sinovima.
- Gospod je rekao Mojsiju: „Dokle će me ovaj narod prezirati? Dokle mi neće verovati i pored svih znakova koje sam učinio među njima?
- Udariću ih pomorom i rasuću ih, a od tebe ću načiniti narod veći i moćniji od njih.“
- A Mojsije je rekao Gospodu: „To će sigurno čuti Egipćani, između kojih si svojom silom izveo ovaj narod.
- I to će reći stanovnicima ove zemlje. Oni su čuli da si ti, Gospod, sa ovim narodom i da mu se javljaš licem u lice. Čuli su da si ti Gospod i da tvoj oblak stoji nad njima, da ideš pred njima u stubu od oblaka danju i u stubu od vatre noću.
- Ako pobiješ ovaj narod kao jednog čoveka, onda će narodi koji su čuli o tvojoj slavi sigurno reći:
- ‘Gospod nije mogao da dovede ovaj narod u zemlju za koju im se zakleo, i zato ih je pobio u pustinji.’
- I zato te sada molim, Gospode, neka se pokaže veličina tvoje sile, kao što si i rekao:
- ‘Gospod, spor na gnev i pun odanosti, koji oprašta prestup i krivicu, ali nikoga ne smatra nevinim, koji pohodi prestupe očeva na sinovima, do trećeg i do četvrtog pokolenja.’
- Molim te, oprosti prestup ovom narodu zbog svoje velike milosti, kao što si opraštao ovom narodu od Egipta pa sve do sada.“
- Tada je Gospod rekao: „Opraštam po tvojoj reči.
- Ali, tako ja bio živ, sva će zemlja biti puna Gospodnje slave.
- A svi ovi ljudi koji su gledali moju slavu i znakove koje sam učinio u Egiptu i u ovoj pustinji, a već deset puta su me iskušavali i nisu slušali moj glas,
- oni neće videti zemlju za koju sam se zakleo njihovim očevima – neće je videti niko od onih koji me preziru.
- A zato što je moj sluga Kalev imao drugi duh i u svemu me slušao, njega ću sigurno dovesti u zemlju u koju je išao i njegovi potomci će je zauzeti.
- Pošto Amaličani i Hananci žive u dolini, sutra se okrenite i pođite u pustinju prema Crvenom moru.“
- Gospod je još rekao Mojsiju i Aronu:
- „Dokle će ovaj zli zbor gunđati protiv mene? Čuo sam kako Izraelovi sinovi gunđaju protiv mene.
- Reci im: ‘Tako ja bio živ,’ govori Gospod, ‘učiniću vam baš onako kako ste na moje uši govorili!
- U ovoj pustinji popadaće vaša mrtva tela, svi vi koji ste popisani od dvadeset godina pa naviše, koji ste gunđali protiv mene.
- I vi nećete ući u zemlju za koju sam se podignute ruke zakleo da ću u njoj prebivati s vama, osim Kaleva, Jefonijinog sina, i Jošue, Nunovog sina.
- A vašu decu, za koju ste rekli da će postati plen, njih ću uvesti u tu zemlju i oni će upoznati zemlju koju ste vi prezreli.
- A vaša mrtva tela popadaće u ovoj pustinji.
- Vaši sinovi biće pastiri u pustinji četrdeset godina i odgovaraće za vašu nevernost, dok vaša mrtva tela ne propadnu u ovoj pustinji.
- Prema broju dana koliko ste izviđali zemlju – četrdeset dana, dan za godinu, za svaki dan jednu godinu – odgovaraćete za svoje prestupe četrdeset godina, da biste znali šta znači kad se ja otuđim od vas.
- Ja, Gospod, rekao sam, i tako ću učiniti celom ovom zlom zboru, onima koji su se skupili protiv mene: U ovoj pustinji oni će propasti i ovde će pomreti.
- A oni ljudi koje je Mojsije poslao da izvide zemlju i koji su, kad su se vratili, naveli ceo zbor da gunđa protiv njega pronoseći loš glas o onoj zemlji,
- ti ljudi koji su pronosili loš glas o zemlji, pomreće od pošasti pred Gospodom.
- A od onih koji su išli da izvide zemlju ostaće živi Jošua, Nunov sin, i Kalev, Jefonijin sin.“
- Kad je Mojsije rekao te reči svim Izraelovim sinovima, narod je silno tugovao.
- I ujutru su ustali rano i hteli su da se popnu na vrh gore, govoreći: „Evo nas, idemo na mesto o kom je Gospod govorio, jer smo zgrešili.“
- Ali Mojsije je rekao: „Zašto prestupate Gospodnji nalog? Nećete uspeti.
- Ne idite gore, jer Gospod nije s vama, da vas ne pobiju vaši neprijatelji.
- Jer su tamo pred vama Amaličani i Hananci, i pašćete od mača, jer Gospod neće biti s vama zato što ste se odvratili od Gospoda.“
- Oni su se ipak usudili da krenu na vrh gore, ali kovčeg Gospodnjeg saveza i Mojsije nisu krenuli iz logora.
- Tada su sišli Amaličani i Hananci koji su živeli na onoj gori, udarili na njih i rasterali ih sve do Orme.
