Ceo zbor Izraelovih sinova došao je prvog meseca u pustinju Zin, i narod je stao u Kadešu. Tamo je umrla Mirjam i tamo je sahranjena.
Nije bilo vode za zbor, i zato su se okupili protiv Mojsija i Arona.
I narod se prepirao s Mojsijem govoreći: „Što nismo pomrli kad su naša braća pomrla pred Gospodom!
Zašto ste Gospodnji zbor doveli u ovu pustinju da pomremo ovde i mi i naša stoka?
I zašto ste nas izveli iz Egipta da nas dovedete na ovo zlo mesto? Ovde ništa ne može da se zaseje i nema ni smokava ni grožđa ni narova, a nema ni vode za piće.“
Mojsije i Aron su otišli od zbora, došli su na ulaz u šator od sastanka i pali ničice. Tada im se pokazala Gospodnja slava.
I Gospod je rekao Mojsiju:
„Uzmi štap i sazovi zbor, ti i tvoj brat Aron, i pred njihovim očima recite steni da im da svoju vodu. Izvedi im vodu iz stene i napoji zbor i njihovu stoku.“
Tako je Mojsije uzeo štap koji je bio pred Gospodom, kao što ga je on uputio.
Posle toga Mojsije i Aron su sazvali zbor pred stenu, i Mojsije im je rekao: „Slušajte buntovnici! Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?“
Mojsije je podigao ruku i dvaput udario štapom u stenu. I poteklo je mnogo vode, tako da su pili i zbor i njihova stoka.
Kasnije je Gospod rekao Mojsiju i Aronu: „Zato što mi niste verovali i niste priznali moju svetost pred očima Izraelovih sinova, zato nećete odvesti ovaj zbor u zemlju koju ću im dati.“
To je voda Meriva,* jer su se Izraelovi sinovi prepirali s Gospodom, i on se među njima pokazao svetim.
* „Meriva“ znači „prepirka, svađa, sukob“.
Zatim je Mojsije iz Kadeša poslao glasnike kralju Edoma: „Ovako kaže tvoj brat Izrael: ‘Ti dobro znaš kakve su nas sve nevolje snašle.
Naši su očevi otišli u Egipat i mnogo smo vremena boravili u Egiptu. Ali Egipćani su loše postupali s nama i s našim očevima.
Zato smo zavapili Gospodu i on je čuo naš glas, pa je poslao anđela i izveo nas iz Egipta. Evo nas u Kadešu, gradu koji je na granici tvoje zemlje.
Molimo te, pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju. Nećemo prolaziti kroz polja ni kroz vinograde niti ćemo piti vode iz bunara. Ići ćemo glavnim putem. Nećemo skretati ni desno ni levo, dok ne prođemo kroz tvoju zemlju.’“
Ali Edom mu je odgovorio: „Ne prolazi kroz moju zemlju da ne izađem pred tebe s mačem.“
A Izraelovi sinovi su mu rekli: „Ići ćemo putem, i ako ja i moja stoka budemo pili tvoje vode, platiću je. Ne želim ništa više, samo da prođem pešice.“
Ali on je odgovorio: „Ne prolazi.“ I Edom je izašao pred njega s veoma mnogo ljudi i s velikom silom.
Tako Edom nije dao Izraelu da prođe kroz njegovu zemlju. Zato se Izrael okrenuo od njega.
Ceo zbor Izraelovih sinova krenuo je iz Kadeša i došao na goru Or.
I Gospod je rekao Mojsiju i Aronu na gori Or, na granici edomske zemlje:
„Aron će se pribrati svom narodu, jer neće ući u zemlju koju ću dati Izraelovim sinovima zato što ste se pobunili protiv mog naloga kod vode Merive.
Uzmi Arona i njegovog sina Eleazara i odvedi ih na goru Or.
Skini s Arona njegove haljine i obuci ih njegovom sinu Eleazaru. Aron će se pribrati svom narodu i tu će umreti.“
Mojsije je učinio kao što ga je Gospod uputio. Pred očima sveg zbora popeli su se na goru Or.
Onda je Mojsije skinuo s Arona njegove haljine i obukao ih njegovom sinu Eleazaru. Zatim je Aron umro tamo na vrhu gore. A Mojsije i Eleazar sišli su s gore.
Kad je ceo zbor video da je Aron umro, ceo Izraelov dom oplakivao je Arona trideset dana.
