Posle toga Izraelovi sinovi pošli su dalje i ulogorili se u pustim ravnicama Moaba, preko Jordana, prema Jerihonu.
A Balak, Seforov sin, video je sve što je Izrael učinio Amorejima.
I Moab se veoma uplašio tog naroda, jer ga je bilo mnogo, i razdražio se zbog Izraelovih sinova.
Zato je Moab rekao madijanskim starešinama: „Sada će ovaj zbor pojesti sve što je oko nas kao što bik popase travu u polju.“ A Balak, Seforov sin, bio je u ono vreme moabski kralj.
On je poslao glasnike Balamu, Beorovom sinu, u Fetoru, koja je na reci, u zemlji sinova njegovog naroda, da ga pozovu i da mu kažu: „Gle, neki je narod izašao iz Egipta. Evo, prekrio je zemlju dokle pogled seže i naselio se ispred mene.
Zato te sad molim, dođi i prokuni mi ovaj narod, jer je jači od mene. Možda ću moći da ih savladam i isteram iz zemlje. Jer ja dobro znam da je blagosloven onaj koga ti blagosloviš, a proklet onaj koga ti prokuneš.“
Tako su moabske i madijanske starešine otišle, noseći darove za gatanje. I došli su kod Balama i preneli mu Balakove reči.
Na to im je on rekao: „Ostanite ovde ovu noć, a ja ću vam odgovoriti kako mi Gospod kaže.“ Tako su moabski knezovi ostali kod Balama.
Tada je Bog došao k Balamu i upitao ga: „Ko su ovi ljudi s tobom?“
Balam odgovori Bogu: „Balak, Seforov sin, moabski kralj, poslao ih je k meni da mi kažu:
‘Gle, narod je izašao iz Egipta i prekrio zemlju dokle pogled seže. Dođi sada i prokuni mi ga. Možda ću moći da se borim protiv njega i da ga isteram.’“
Ali Bog reče Balamu: „Ne idi s njima. Ne proklinji taj narod, jer je blagosloven.“
Ujutru je Balam ustao i rekao Balakovim knezovima: „Idite u svoju zemlju, jer mi ne da Gospod da idem s vama.“
Moabski knezovi su ustali, došli k Balaku i rekli: „Balam nije hteo da pođe s nama.“
Ali Balak je opet poslao druge knezove, brojnije i poštovanije od prvih.
Oni su došli kod Balama i rekli mu: „Ovako je rekao Balak, Seforov sin: ‘Molim te, nemoj oklevati da dođeš k meni.
Ja ću ti iskazati veliku čast i učiniću sve što mi kažeš. Zato dođi, molim te, i prokuni mi ovaj narod.’“
A Balam odgovori Balakovim slugama: „Da mi Balak da svoju kuću punu srebra i zlata, ne bih mogao da prestupim nalog Gospoda, svog Boga, ne bih mogao učiniti ništa, ni malo ni veliko.
Ali vas molim, ostanite i vi ovde ovu noć da vidim šta će mi Gospod još reći.“
Tada je Bog noću došao k Balamu i rekao mu: „Ako su ti ljudi došli da te pozovu, ustani i idi s njima. Ali govori samo ono što ti ja kažem.“
Ujutru je Balam ustao, osamario svoju magaricu i pošao s moabskim knezovima.
A Bog se žestoko razgnevio zato što je on pošao. I Gospodnji anđeo je stao na put da mu se suprotstavi. A on je jahao na svojoj magarici i s njim su bila dvojica njegovih slugu.
Kad je magarica ugledala Gospodnjeg anđela kako stoji na putu s mačem u ruci, htela je da skrene s puta i uđe u polje. A Balam je tukao magaricu kako bi je vratio na put.
A Gospodnji anđeo je i dalje stajao na uskom putu između vinograda, gde je s obe strane bio kameni zid.
Magarica je videla Gospodnjeg anđela i pribila se uza zid, pa je i Balamovu nogu pritisnula uza zid. A on ju je opet tukao.
Tada je Gospodnji anđeo opet pošao napred i stao na usko mesto gde nije moglo da se skrene ni desno ni levo.
Kad je magarica ugledala Gospodnjeg anđela, legla je pod Balamom. A Balam se razgnevio i opet je tukao štapom.
Na kraju je Gospod otvorio usta magarici i ona je rekla Balamu: „Šta sam ti učinila da me već treći put tučeš?“
Na to je Balam odgovorio magarici: „Zato što mi prkosiš. Da imam mač u ruci, sad bih te ubio!“
A magarica je rekla Balamu: „Nisam li ja tvoja magarica na kojoj jašeš celog svog života sve do danas? Da li sam ti ikada tako nešto učinila?“ Na to je on rekao: „Nisi!“
Tada je Gospod otvorio oči Balamu tako da je on ugledao Gospodnjeg anđela kako stoji na putu s mačem u ruci. I odmah se poklonio i pao ničice.
Gospodnji anđeo mu reče: „Zašto si tri puta tukao svoju magaricu? Evo, ja sam izašao da ti se suprotstavim, jer ti srljaš svojim putem protiv moje volje.
A magarica me je videla i htela je da se skloni ispred mene sva tri puta. Da se nije sklonila ispred mene, tebe bih dosad već ubio, a njoj bih poštedeo život.“
Tada Balam reče Gospodnjem anđelu: „Zgrešio sam, jer nisam znao da ti stojiš na putu preda mnom. A sada, ako je to zlo u tvojim očima, pusti me da se vratim.“
Ali Gospodnji anđeo je rekao Balamu: „Idi s tim ljudima, ali govori samo ono što ti ja kažem.“ I Balam je pošao dalje s Balakovim knezovima.
Kad je Balak čuo da je Balam stigao, odmah mu je izašao u susret u moabski grad, koji je na obali Arnona, na granici njegovog područja.
Tada Balak reče Balamu: „Zar nisam slao po tebe i zvao te? Zašto mi nisi došao? Zar zaista misliš da ne mogu da ti iskažem čast?“
A Balam odgovori Balaku: „Evo, došao sam k tebi. Da li ću uopšte moći da kažem nešto? Šta mi Bog stavi u usta, to ću govoriti.“
I Balam je otišao s Balakom i došli su u Kirijat-Uzot.
Balak je žrtvovao krupnu i sitnu stoku i od toga je poslao Balamu i knezovima koji su bili s njim.
A ujutru je Balak uzeo Balama i odveo ga u Bamot-Bal* da odande vidi ceo narod.
