Zatim je narod uzeo Joahaza, Josijinog sina, i postavio ga za kralja u Jerusalimu umesto njegovog oca.
Joahaz je imao dvadeset i tri godine kad je počeo da vlada i vladao je tri meseca u Jerusalimu.
Ali kralj Egipta svrgnuo ga je u Jerusalimu, a zemlji je nametnuo danak od sto talanata srebra i jednog talanta zlata.
Zatim je kralj Egipta postavio Elijakima, njegovog brata, za kralja nad Judom i Jerusalimom i promenio mu ime u Joakim. A Joahaza, njegovog brata, Neko je odveo u Egipat.
Joakim je imao dvadeset i pet godina kad je počeo da vlada i vladao je jedanaest godina u Jerusalimu. On je činio ono što je zlo u očima Gospoda, svog Boga.
Na njega je došao Nebuhadnezar, kralj Vavilona, stavio ga u dvostruke bakarne okove i odveo u Vavilon.
Deo pribora iz Gospodnjeg doma Nebuhadnezar je odneo u Vavilon i stavio ga u svoju palatu u Vavilonu.
Ostala Joakimova dela, odvratne stvari koje je činio i sve zlo koje se našlo na njemu, sve je zapisano u knjizi o Izraelovim i Judinim kraljevima. Umesto njega vladao je njegov sin Joahin.
Joahin je imao osam godina* kad je počeo da vlada i vladao je tri meseca i deset dana u Jerusalimu. On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima.
* U 2. Kraljevima 24:8 stoji da je Joahin (Jehoijahin) imao 18 godina kad je počeo da vlada. Moguće da ga je kralj Joakim proglasio suvladarem u prvoj godini svoje vladavine (36:5), a da je sam počeo vladati sa 18 godina.
Početkom naredne godine, kralj Nebuhadnezar je poslao svoje sluge da ga dovedu u Vavilon sa dragocenostima iz Gospodnjeg doma. Zatim je postavio Sedekiju, njegovog strica, za kralja nad Judom i Jerusalimom.
Sedekija je imao dvadeset i jednu godinu kad je počeo da vlada i vladao je jedanaest godina u Jerusalimu.
On je činio ono što je zlo u očima Gospoda, svog Boga. Nije se ponizio pred prorokom Jeremijom, na reči iz usta Gospodnjih.
Čak se pobunio i protiv kralja Nebuhadnezara, koji ga je bio zakleo Bogom. Ostao je nepokoran i srce mu je otvrdlo tako da se nije vratio Gospodu, Izraelovom Bogu.
Takođe su i svi sveštenički poglavari i narod u velikoj meri umnožavali prestupe, po odvratnim običajima drugih naroda, tako da su oskrnavili Gospodnji dom, koji je on bio posvetio u Jerusalimu.
Gospod, Bog njihovih praočeva, neprestano ih je opominjao preko svojih glasnika, jer je imao samilosti prema svom narodu i svom prebivalištu.
Ali oni su se stalno rugali glasnicima Gospoda, prezirali su njegove reči i smejali se njegovim prorocima, sve dok njegov gnev nije došao na njegov narod te više nije bilo leka.
On je doveo na njih haldejskog kralja, koji je u njihovom svetilištu pobio mačem njihove mladiće i nije se smilovao ni mladiću ni devojci, ni starcu ni nemoćnom. Bog mu je sve predao u ruke.
Sav pribor, veliki i mali, iz doma Božjeg, blago Gospodnjeg doma i kraljevo blago i blago njegovih knezova, sve je odneo u Vavilon.
Spalio je dom Božji i srušio jerusalimske zidine. Sve utvrđene dvore spalio je vatrom, a i sve dragocenosti u njima, i tako je sve uništio.
One koji su umakli maču odveo je u zarobljeništvo u Vavilon. Oni su bili sluge njemu i njegovim sinovima, dok nije zavladalo persijsko kraljevstvo.
Sve je to bilo da bi se ispunila Gospodnja reč koju je objavio preko Jeremijinih usta, dok zemlja nije nadoknadila svoje Šabate. Zemlja je počivala sve dane dok je bila pusta, dok se nije navršilo sedamdeset godina.
Prve godine Kira, kralja Persije, da bi se ispunila Gospodnja reč objavljena preko Jeremijinih usta, Gospod je podstakao duh Kira, kralja Persije, i on je po celom svom kraljevstvu usmeno i pismeno objavio sledeće:
„Ovako kaže Kir, kralj Persije: ‘Sva zemaljska kraljevstva dao mi je Gospod, Bog nebeski, i uputio me je da mu sagradim dom u Jerusalimu u Judi. Ko god među vama pripada njegovom narodu, neka Gospod, njegov Bog, bude s njim, i neka ide.’“
