- Tada je Solomon rekao: „Gospode, ti si rekao da ćeš prebivati u gustoj tami,
- a ja sam ti sagradio dom da bude tvoje uzvišeno prebivalište i mesto gde ćeš doveka prebivati.“
- Zatim se kralj okrenuo prema narodu i blagoslovio ceo izraelski zbor, dok je ceo zbor stajao.
- Tada je rekao: „Neka je blagosloven Gospod, Izraelov Bog, koji je svojim ustima govorio s mojim ocem Davidom, i svojom rukom ispunio ono što je rekao:
- ‘Od dana kad sam svoj narod izveo iz egipatske zemlje nisam izabrao nijedan grad među svim Izraelovim plemenima da se u njemu sagradi dom u kom bi bilo moje ime, niti sam izabrao nekoga da bude vođa mom narodu Izraelu.
- Ali sada sam izabrao Jerusalim da u njemu bude moje ime i izabrao sam Davida da vlada nad mojim narodom Izraelom.’
- Moj otac David je u svom srcu imao želju da sagradi dom imenu Gospoda, Izraelovog Boga.
- Ali Gospod je mom ocu Davidu rekao: ‘Ti u svom srcu imaš želju da sagradiš dom mom imenu, i dobro je što ti je to na srcu.
- Ali nećeš ti graditi taj dom, nego tvoj sin koji će ti se roditi. On će sagraditi dom mom imenu.’
- Gospod je ispunio reč koju je rekao i ja sam došao na mesto svog oca Davida i seo na Izraelov presto, kao što je rekao Gospod, i sagradio sam dom imenu Gospoda, Izraelovog Boga,
- i namestio sam tamo kovčeg u kome je Gospodnji savez koji je sklopio sa Izraelovim sinovima.“
- Zatim je Solomon stao pred Gospodnji oltar pred celim izraelskim zborom i raširio ruke.
- (Solomon je napravio jedno postolje od bakra i postavio ga nasred dvorišta. Bilo je dugo pet lakata, široko pet lakata i visoko tri lakta. Solomon je stajao na njemu.) Zatim je kleknuo pred celim izraelskim zborom, raširio ruke prema nebesima
- i rekao: „Gospode, Bože Izraelov, nema Boga kao što si ti, ni na nebesima ni na zemlji. Ti držiš savez i pokazuješ milost prema svojim slugama koje ti služe svim svojim srcem.
- Ispunio si svom sluzi Davidu, mom ocu, ono što si mu obećao. Što si svojim ustima obećao, to si svojom rukom ispunio, kao što se danas vidi.
- A sada, Gospode, Bože Izraelov, ispuni svom sluzi Davidu, mom ocu, ono što si mu obećao kad si rekao: ‘Neće ti nestati naslednika koji će preda mnom sedeti na Izraelovom prestolu, samo ako tvoji sinovi budu pazili na svoj put i živeli po mom zakonu kao što si ti po mojoj volji živeo.’
- A sada, Gospode, Bože Izraelov, neka se obistini obećanje koje si dao svom sluzi Davidu.
- Ali da li će Bog zaista prebivati s ljudima na zemlji? Gle, ni nebesa ni nebo nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom koji sam sagradio!
- Ali ipak Gospode, Bože moj, saslušaj molitvu svog sluge i njegovu molbu za milost i poslušaj vapaj i molitvu koju ti danas upućuje tvoj sluga.
- Neka tvoje oči dan i noć budno motre ovaj dom, ovo mesto za koje si rekao da će u njemu prebivati tvoje ime. Poslušaj molitvu koju ti tvoj sluga upućuje okrenut prema ovom mestu.
- Poslušaj molbe koje ti upućuju tvoj sluga i tvoj narod Izrael okrenuti prema ovom mestu. Čuj s mesta gde prebivaš, s nebesa, čuj i oprosti.
- Ako neko zgreši svom bližnjem, pa se od njega traži da se zakune i izloži prokletstvu, i on pod zakletvom dođe pred tvoj oltar u ovom domu,
- tada čuj s nebesa i budi sudija svojim slugama i naplati zlome, vraćajući njegova dela na njegovu glavu, a pravednog proglasi pravednim, nagrađujući ga po njegovoj pravednosti.
- Ako tvoj narod Izrael bude poražen pred svojim neprijateljima zato što ti je zgrešio, pa se obrati k tebi i da hvalu tvom imenu, pomoli se i uputi molbu za milost u ovom domu,
- tada čuj s nebesa, oprosti greh svom narodu Izraelu i vrati ih u zemlju koju si dao njima i njihovim praočevima.
- Kad se zatvori nebo i ne bude kiše jer su ti zgrešili, pa se pomole okrenuti prema ovom mestu i daju hvalu tvom imenu i odvrate se od svog greha jer si im nanosio nevolje,
- tada čuj s nebesa i oprosti greh svojim slugama, svom narodu Izraelu, jer ti ih učiš pravom putu kojim treba da idu, i pusti kišu na svoju zemlju koju si svom narodu dao u nasledstvo.
- Ako u zemlji zavlada glad ili se pojavi pošast, suša, buđ ili navale skakavci ili bubašvabe, ako tvoj narod opkoli neprijatelj u zemlji gde su njihovi gradovi, ako ih snađe bilo kakva nevolja ili bolest,
- pa ako neko iz naroda ili ceo tvoj narod Izrael uputi molitvu ili molbu za milost, jer svako zna svoju nevolju i svoj bol, i raširi ruke prema ovom domu,
- ti čuj s nebesa, s mesta gde prebivaš, i oprosti i daj svakome prema svim njegovim putevima, ti koji znaš svačije srce, jer samo ti dobro znaš srce sinova ljudskih,
- da bi te se bojali i išli tvojim putevima sve dane dok žive u zemlji koju si dao našim praočevima.
- Isto tako, kad tuđinac koji ne pripada tvom narodu Izraelu, nego je došao iz daleke zemlje zbog tvog velikog imena i zbog tvoje snažne ruke i podignute mišice, dođe i pomoli se okrenut prema ovom domu,
- tada čuj s nebesa, s mesta gde prebivaš, i učini sve za šta te moli taj tuđinac, da bi svi narodi na zemlji upoznali tvoje ime i bojali se tebe kao i tvoj narod Izrael, i da bi znali da je tvoje ime prizvano nad ovim domom koji sam sagradio.
- Ako tvoj narod pođe u rat protiv svojih neprijatelja putem kojim ga ti pošalješ, i pomole se tebi okrenuti prema ovom gradu koji si izabrao i prema ovom domu koji sam sagradio tvom imenu,
- tada čuj s nebesa njihovu molitvu i njihovu molbu za milost i daj im pravdu.
- Ako ti zgreše, jer nema čoveka koji ne greši, i ti se razgneviš na njih i predaš ih neprijateljima, pa ih njihovi porobljivači odvedu u zarobljeništvo u neku zemlju koja je daleko ili blizu,
- a oni se urazume u zemlji u koju budu odvedeni u zarobljeništvo, obrate se i upute ti molbu za milost u zemlji u kojoj su zarobljeni, govoreći: ‘Zgrešili smo, loše smo postupali, zlo smo činili,’
- ako se u zemlji svojih porobljivača koji su ih odveli u zarobljeništvo zaista obrate k tebi svim svojim srcem i svom svojom dušom i pomole ti se okrenuti prema svojoj zemlji koju si dao njihovim praočevima, prema gradu koji si izabrao i prema domu koji sam sagradio tvom imenu,
- tada s nebesa, s mesta gde prebivaš, čuj njihovu molitvu i njihove molbe za milost, daj im pravdu i oprosti svom narodu koji ti je zgrešio.
- Sada te molim, Bože moj, neka tvoje oči budu otvorene i neka tvoje uši čuju molitvu upućenu s ovog mesta.
- Ustani sada, Gospode Bože, pođi na mesto svog počinka, ti i kovčeg tvoje sile. Neka se tvoji sveštenici, Gospode Bože, obuku u spasenje i neka se oni koji su ti verni raduju dobru.
- Gospode Bože, ne odvraćaj svoje lice od svog pomazanika. Seti se milosti svoje koju si obećao svom sluzi Davidu.’“
