I tako vam ja, braćo, nisam mogao govoriti kao duhovnim ljudima, nego kao telesnim ljudima, kao maloj deci u Hristu.
Hranio sam vas mlekom, a ne čvrstom hranom, jer je još niste mogli podneti. A ni sada je ne možete podneti,
jer ste još telesni. Jer dok među vama ima ljubomore i svađe, zar niste telesni i zar ne postupate kao i drugi ljudi?
Jer kad jedan govori: „Ja sam Pavlov,“ a drugi: „Ja sam Apolov,“ zar niste isti kao i drugi ljudi?
Ko je, dakle, Apolo? A ko je Pavle? Samo sluge koje izvršavaju službu koju im je Gospod dao i preko kojih ste postali pobožni.
Ja sam posadio, Apolo je zalio, ali Bog je dao da raste.
Tako niti je nešto onaj koji sadi, niti onaj koji zaliva, nego Bog koji daje da raste.
A onaj koji sadi i onaj koji zaliva jedno su, ali svaki će dobiti nagradu prema svom trudu.
Jer mi smo Božji saradnici, a vi ste Božja njiva, Božja građevina.
Po blagodati Božjoj koja mi je ukazana, ja sam, kao mudri glavni graditelj, postavio temelj, a neko drugi gradi na njemu. Ali neka svako pazi kako gradi na njemu.
Jer niko ne može da postavi neki drugi temelj osim onoga koji je već postavljen, a to je Isus Hristos.
A ako neko na tom temelju gradi zlatom, srebrom, dragim kamenom, drvetom, senom, slamom,
svačije će se delo pokazati u dan ispitivanja, jer će biti otkriveno vatrom i vatra će pokazati kakvo je čije delo.
Ako delo koje je na tom temelju sagrađeno ostane, taj koji ga je sagradio dobiće nagradu.
Ako nečije delo izgori, taj će pretrpeti štetu, a on će biti spasen, ali kao kroz vatru.
Zar ne znate da ste vi Božji hram i da Božji Duh prebiva u vama?
Ako neko uništi Božji hram, Bog će uništiti njega. Jer Božji hram je svet, a taj hram ste vi.
Neka se niko ne zavarava. Ako neko među vama misli da je mudar u ovom dobu, neka postane lud da bi bio mudar.
Jer je mudrost ovog sveta ludost pred Bogom. Naime, pisano je: „On hvata mudre u njihovom lukavstvu.“*
