- „Zovi, molim te! Hoće li ti se neko odazvati? Kome ćeš se, od onih koji su sveti, obratiti?
- Jer će ludog ubiti gnev, a povodljivog će usmrtiti zavist.
- Ja sam video kako lud pušta korene, ali odmah sam prokleo njegovo prebivalište.
- Njegovi sinovi daleko od spasenja ostaju, satiru ih na vratima, a nikoga nema da ih izbavi.
- Njegovu letinu jede ko je gladan, uzima čak i iz drača, i dočepava imanje njegovo izgladneli.
- Jer zlo ne raste iz praha, i nevolja ne niče iz tla.
- Nego se čovek rađa na nevolju, kao što iskre lete uvis.
- Ali ja bih Boga tražio, Bogu bih izneo stvar svoju;
- onom koji čini velika i neistraživa dela, čuda kojima nema broja;
- onom koji daje da kiša pada na zemlju, vode šalje na polja;
- onom koji ponižene visoko podiže, pa se žalosni uzdižu do spasenja;
- onom koji može da osujeti spletke lukavih, pa nemaju uspeha u onome što rade rukama svojim;
- onom koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, pa se ruše namere prepredenih,
- oni i po danu na mrak nailaze, pipaju u podne kao da je noć;
- onom koji spasava od mača koji izlazi iz usta njihovih, od ruke jakog spasava siromaha,
- pa siromah nadu dobija, a bezakonje zatvara usta svoja.
- Eto, srećan je čovek koga Bog ukorava! Ne odbacuj opomene Svemoćnog!
- Jer on zadaje rane, ali ih i previja; lomi, ali i rukama svojim leči.
- Izbaviće te iz šest nevolja, i u sedam nevolja neće te dotaći nikakvo zlo.
- U gladi će te izbaviti od smrti, a u ratu od mača.
- Bićeš skriven od jezika koji šiba, nećeš se bojati pustošenja kada dođe.
- Smejaćeš se pustošenju i gladi, nećeš se bojati zveri zemaljskih.
- Jer ćeš biti u savezu s kamenjem poljskim i zveri će poljske s tobom u miru živeti.
- Gledaćeš mir u šatoru svome, obilazićeš pašnjak svoj, i videćeš da je netaknuto imanje tvoje.
- Gledaćeš kako se množi potomstvo tvoje, kako potomaka tvojih ima kao trave na zemlji.
- U starosti ćeš u grob otići, kao kad se snopovi na gomilu skupljaju u svoje vreme.
- Eto, to smo utvrdili. Tako je to. A ti poslušaj ovo i uveri se da je tako.“
