- Tada Jov reče:
- „Zaista, vi ste veliki ljudi, s vama će izumreti mudrost!
- I ja imam srce razumno kao i vi. Nisam gori od vas, i ko sve to ne bi znao?
- Bližnjima svojim podsmeh sam postao, čovek koji Boga priziva da mu odgovori. Na podsmeh je pravednik, čovek čestit.
- Bezbrižan čovek ruga se propasti, misleći da ona čeka one kojima noge posrću.
- Šatori su pljačkaša spokojni, oni koji Boga gneve sigurni su kao i oni koji svog boga u ruci nose.
- Ali pitaj, molim te, stoku, i poučiće te, i ptice nebeske, i reći će ti.
- Za zemlju se zanimaj, i poučiće te, ribe morske ispričaće ti.
- Ko ne zna da je sve to ruka Gospodnja načinila?
- A u njegovoj je ruci duša svega živog, i duh svakog tela ljudskog.
- Zar uho ne ispituje reči kao što nepce proba hranu?
- Zar nema mudrosti među starcima, i zar dug život ne donosi mudrost?
- Kod Boga su mudrost i moć, kod njega su savet i razum.
- Gle, on sruši, i ne može se izgraditi; on zatvori čoveka, i ne može se otvoriti.
- On zadržava vode, i one presušuju, pušta ih, i one menjaju zemlju.
- Kod njega su snaga i mudrost, njegov je i onaj koji greši i onaj koji zavodi druge.
- On savetnike navodi da hodaju bosi, i sudije čini ludima.
- Sveze kraljevima on razvezuje, i pojasom im opasuje bedra.
- On sveštenike navodi da hodaju bosi, i obara one koji su zaseli na mesta svoja.
- On uzima reči pouzdanim savetnicima, i starcima razumnost oduzima.
- On prezir izliva na velikaše, i pojas moćnima raspasuje.
- On razotkriva dubine iz tame, i na svetlost gustu tamu izvodi.
- Narode on čini velikim, a onda ih zatire; širi narode, a onda ih u zarobljeništvo odvodi.
- On oduzima razum poglavarima naroda zemaljskog, pa ih pušta da lutaju po mestima pustim, gde puta nema.
- Oni pipaju po mraku, gde svetla nema, a on ih pušta da lutaju kao da su pijani.“
