- Tada Sofar Namaćanin reče:
- „Zar će mnoštvo reči ostati bez odgovora? Zar će hvalisavac biti u pravu?
- Zar će tvoje prazne reči ućutkati ljude? Zar ćeš se rugati, a da te niko ne prekori?
- Ti kažeš: ‘Pouka je moja čista, čist sam u očima tvojim.’
- Ali kad bi barem Bog progovorio, i otvorio usne svoje da ti se obrati!
- On bi ti rekao tajne mudrosti, jer se mudrost vidi na mnogo načina. I spoznao bi da Bog zaboravu predaje neke prestupe tvoje.
- Možeš li dokučiti dubine Božje? Možeš li dokučiti granice Svemoćnog?
- Mudrost je njegova viša od nebesa. Možeš li išta od toga dosegnuti? Dublja je od groba. Možeš li išta od toga shvatiti?
- Kad se izmeri, duža je od zemlje, šira je od mora.
- Ako on prođe i nekoga u zatvor preda i sazove sud, ko mu se može odupreti?
- Jer on dobro poznaje ljude koji su puni neistine. Kad zlo vidi, zar neće na to obratiti pažnju?
- I praznoglav čovek postaće pametan, iako se rađa kao divlje magare.
- A ti pripremi srce svoje, i u molitvi raširi ruke svoje prema njemu,
- i ako se neko zlo nađe u ruci tvojoj, odbaci ga, i nepravda neka ne prebiva u šatorima tvojim,
- jer tada ćeš podići čestito lice svoje, bićeš čvrst i nećeš se bojati.
- Jer ti ćeš zaboraviti nevolju, u sećanju tvom ona će ti biti kao vode koje su protekle.
- Svetliji od podneva biće tvoj životni vek, tama će postati kao jutro.
- Mirno ćeš budućnost čekati jer ćeš imati nadu, posmatraćeš svoje oko sebe – mirno ćeš spavati.
- Ispružićeš se, i niko te neće plašiti. Mnogi će hteti da te oraspolože.
- Zlima će se oči ugasiti, utočište će njihovo nestati. Jedina nada njihova biće da im duša izdahne.“
