- Tada Elifas Temanac reče:
- „Zar će mudar čovek odgovarati znanjem ispraznim kao vetar? Zar će stomak svoj istočnim vetrom napuniti?
- Ukoravanje rečima ništa ne koristi, i pričanje samo po sebi ništa ne pomaže.
- A ti obezvređuješ strah od Boga i opstruiraš razmišljanje pred Njim.
- Jer prestup tvoj upravlja ustima tvojim, izabrao si jezik lukavih.
- Usta te tvoja osuđuju, a ne ja, usne tvoje svedoče protiv tebe.
- Zar si ti prvi čovek koji se rodio? Zar si se rodio pre bregova?
- Zar ti Božje tajne slušaš i samo ti mudrost imaš?
- Šta ti znaš, a da mi ne znamo? Šta ti razumeš, a da mi to ne razumemo?
- Među nama i sedih i starih ima, starijih od oca tvog.
- Zar ti Božje utehe nisu dovoljne, niti blaga reč kad ti se kaže?
- Zašto te zanosi srce tvoje, zašto sevaju oči tvoje?
- Jer duh svoj protiv Boga okrećeš, puštaš da reči izlaze iz usta tvojih.
- Šta je čovek smrtni da bi bio čist, i zar iko koga je žena rodila može biti pravedan?
- Gle, svetim slugama svojim on ne veruje, čak ni nebesa nisu čista u njegovim očima,
- a kako li tek gleda na onoga ko je odvratan i pokvaren, na čoveka koji nepravednost pije kao vodu!
- Ja ću ti reći. Poslušaj me! Ispričaću ti ono što sam video,
- ono što mudri govore. I što ne kriju, što su primili od očeva svojih.
- Samo je njima zemlja bila dana, i stranac nije prošao kroz nju.
- Sve dane svoje zli se muči, sve godine koje su nasilniku namenjene.
- Zvuk strahota u ušima je njegovim. Kad je u miru, pljačkaš na njega dolazi.
- Ne veruje da će se vratiti iz tame, i mač očekuje.
- Luta u potrazi za hlebom i pita se: ‘Gde je?’ Dobro zna da mu se dan tame bliži.
- Nevolja i teskoba plaše ga, navaljuju na njega kao kralj za napad spreman.
- Jer na Boga ruku diže, iznad Svemoćnog želi da se uzdigne,
- tvrdoglavo na njega nasrće, s debelim ispupčenjima na štitovima svojim,
- na licu mu se debljina vidi, i salo skuplja na bokovima svojim.
- On prebiva u gradovima koji će uništeni biti, u kućama u kojima se više neće živeti, u onome što je određeno da se u gomile kamenja pretvori.
- Neće se on obogatiti i bogatstvo njegovo neće rasti, niti će se po zemlji širiti posedi njegovi.
- Neće on tami umaći, plamen će osušiti mladicu njegovu, odneće ga duh usta Božjih.
- Neka ne veruje taštini, zavaravajući se, jer će taštinu zauzvrat i dobiti,
- pre nego što dođe dan njegov ona će mu biti isplaćena. Grana njegova neće se zeleniti.
- Biće kao vinova loza koja odbacuje nezrele plodove svoje, kao maslina koja odbacuje cvetove svoje.
- Jer je skup pokvarenih neplodan, vatra će proždreti šatore u kojima se mito prima.
- Nevolja se začinje i zlo se rađa, utroba njihova prevaru sprema.“
