- Tada Jov reče:
- „O, kad bi se muka moja mogla izmeriti, i kad bi se nevolja moja mogla na vagu s njom staviti!
- Jer je teža od peska morskog. Zato su reči moje bile nepromišljene.
- Jer su strele Svemoćnog u meni, duh moj pije otrov njihov, strahote Božje svrstale su se protiv mene.
- Njišti li divlji magarac pored trave, muče li bik pored hrane svoje?
- Zar se bljutava hrana jede bez soli? Ima li ukusa u sluzavom soku belog sleza?
- Ono što je moja duša odbijala da dotakne, to mi je u malaksalosti hrana.
- O, kad bi molba moja bila uslišena, i kad bi Bog ispunio ono čemu se nadam!
- Čak i kad bih molio Boga da me satre, kad bi zamahnuo rukom svojom i uništio me!
- Tada bi mi i to uteha bila, skočio bih od radosti u teškim mukama svojim, iako se on ne bi smilovao, jer nisam zatajio reči Svetog.
- Kakva je snaga moja, da bih mogao čekati? Kakav je kraj moj, da bih mogao produžiti život svoj?
- Zar je snaga moja kao snaga kamenja? Zar je telo moje od bakra?
- Ima li u meni snage da samom sebi pomognem? Zar nije stvarnost oterana od mene?
- Ko uskraćuje milost svom bližnjem, taj će odbaciti i strah od Svemoćnog.
- Braća su me moja izneverila, kao potok, kao korita potoka koji presuše,
- koje su tamne od leda, u njima se sneg krije.
- Kad im dođe vreme, presuše i utihnu; iščeznu s mesta svog kad otopli.
- Staze puteva njihovih vijugaju, odlaze u pustoš i gube se.
- Karavani iz Teme pogledom ih traže, povorka Šabeja čeka ih.
- Postiđeni su što su se u njih uzdali, dolaze do mesta njihovog i posramljeni ostaju.
- Tako i vi meni sada ne značite ništa, gledate strašnu nevolju moju, pa ste se uplašili.
- Jesam li rekao: ‘Dajte mi nešto, poklonite nešto od onog što imate.
- Izbavite me iz ruke protivnika, iz ruke nasilnika otkupite me?’
- Poučite me, a ja ću ćutati. Pomozite mi da shvatim u čemu sam pogrešio.
- Kako su mučne vaše reči koje govore o poštenju, ali šta vaše dokazivanje popravlja?
- Mislite li da ispravljate besede i govore očajnika, koje su kao vetar?
- Vi doista bacate žreb na siroče i kopate [jamu] svom prijatelju!
- A sada me poslušajte, i vidite hoću li vam lagati u lice.
- Razmislite još jednom, molim vas – neka ne bude nepravde. Razmislite još jednom – pravednost je moja još uvek tu.
- Ima li nepravde na mom jeziku? Zar ne mogu shvatiti prirodu ove nevolje?“
