- Elihu još reče:
- „Čujte reči moje, ljudi mudri, slušajte me, ljudi umni.
- Jer uho ispituje reči, kao što nepce proba jelo.
- Uverimo se sami šta je pravo, saznajmo zajedno šta je dobro.
- Jer Jov je rekao: ‘Ja sam pravedan, ali Bog mi je pravo uskratio.
- Zar ću lagati o pravdi koja mi pripada? Neizlečiva je bolna rana moja, iako prestupa nemam.’
- Ima li čoveka kao što je Jov, koji ruganje kao vodu pije?
- Na putu je da se pridruži onima koji zlo čine, i da sa zlim ljudima hodi.
- Jer je rekao: ‘Nema čovek koristi od toga što voli Boga.’
- Zato me poslušajte, ljudi srca razboritog. Daleko je od Boga da zlo čini, i od Svemoćnog da nepravedno postupa!
- Jer čoveku zemaljskom on vraća po delima njegovim, daje čoveku po ponašanju njegovom.
- Zaista, Bog ne čini zlo, Svemoćni ne izvrće pravdu.
- Ko je njemu zemlju poverio? Ko je njemu celi svet predao?
- Ako bi zadržao k sebi, k srcu svom, duh njegov i dah njegov pribrao,
- izdahnulo bi svako telo, i čovek zemaljski u prah bi se vratio.
- Zato, ako si razborit, slušaj ovo, čuj glas reči mojih.
- Zaista, zar će vladati onaj ko pravdu mrzi? Ako je pravedan onaj ko je moćan, zar ćeš ga zlim proglasiti?
- Zar će neko reći kralju: ‘Ti si pokvaren čovek?’ Ili velikašima: ‘Vi ste zli?’
- Koliko manje Onome koji ne prihvata ličnosti knezova, niti više gleda na bogate nego na siromahe! Jer svi su oni delo Njegovih ruku.
- U trenu umiru, usred noći. Ljudi pretrnu i ginu, moćni ljudi odlaze, a da ih ljudska ruka nije dotakla.
- Jer su oči njegove upravljene na puteve čovečije, sve korake njegove on vidi.
- Nema mraka ni guste tame gde bi se mogli sakriti oni koji zlo čine.
- Jer Bog ne odlaže vreme kad čovek pred njega na sud dođe.
- On satire moćne, i druge podiže na mesto njihovo.
- Jer on zna dela njihova, obara ih noću, i bivaju zgaženi.
- Kao zločince on ih udara, na mestu gde ih drugi vide,
- jer su odstupili od njega, i ne mare za puteve njegove,
- zbog njih vika sirotih do njega stiže, i on sluša viku onih koji su u nevolji.
- Kad on šuti, ko ga može osuditi? Kad okrene lice svoje, ko ga može videti? On bdi nad narodom i nad ljudima jednako,
- da ne bi pokvarenjak vladao, i da ne bude zamki narodu.
- Jer, zar će iko reći Bogu: ‘Bio sam zaveden, neću se više kvariti.
- Pouči me o onome što sam ne vidim. Ako sam nepravdu neku učinio, neću je opet učiniti.’
- Hoće li ti Bog za sve to odštetu dati kako si ti to zamislio, iako odbacuješ presude njegove? To je tvoj izbor, a ne moj. Reci ono što znaš.
- Ljudi srca razboritog, i čovek mudar koji me sluša, reći će mi:
- ‘Jov govori, ali znanja nema, u rečima njegovim nema mudrosti.’
- Oče moj, neka Jov do kraja bude iskušan za reči koje je rekao među ljudima zlim.
- Jer na greh svoj on još pobunu dodaje, među nama on podrugljivo pljeska rukama i gomila reči svoje protiv Boga!“
