- Tada Bildad Sušanin reče:
- „Dokle ćeš tako govoriti? Reči usta tvojih vetar su silni!
- Zar Bog pravdu izvrće? Zar Svemoćni pravednost izvrće?
- Sinovi su tvoji njemu zgrešili, pa ih zato predaje u ruke prestupu njihovom.
- Ali kad bi ti Boga tražio, i kad bi Svemoćnog za milost molio,
- kad bi čist i čestit bio, on bi se radi tebe dosad već probudio, i obnovio bi pravedno prebivalište tvoje.
- Početak je tvoj bio mali, ali će kraj tvoj biti veoma velik.
- Pitaj, molim te, prošle naraštaje, razmisli o onome što su dokučili očevi njihovi.
- Jer mi smo tek od juče i ne znamo ništa, jer su dani naši na zemlji kao senka.
- Zar te neće oni poučiti, zar ti neće kazati, zar neće iz srca svoga reči izneti?
- Zar papirus raste tamo gde nema močvare? Zar trska raste tamo gde nema vode?
- Dok je još pupoljak, dok još nije posečen, osuši se pre svake druge trave.
- Takvi su putevi svih koji Boga zaboravljaju, i tako propada nada pokvarenog,
- onoga čije je pouzdanje odsečeno, kome je uzdanica paukova kuća.
- Osloniće se na kuću svoju, ali ona neće izdržati, uhvatiće se za nju, ali ona se neće održati.
- Zeleni se na suncu, i u vrtu njegovom mladice njegove niču.
- Među gomilom kamenja korenje je njegovo isprepleteno, kamenu kuću on gleda.
- Ako ga neko iščupa iz prebivališta njegovog, ono će ga se odreći i reći će: ‘Nisam te video.’
- Eto, to je radost put njegovog, a iz praha drugi niču.
- Bog neće odbaciti nikoga ko je bezazlen, niti će uzeti za ruku one koji zlo čine.
- Na kraju će napuniti usta tvoja smehom, i usne tvoje radosnim klicanjem.
- A oni koji te mrze obući će se u sramotu, i šatora onih koji su zli više neće biti.“
