- A sada mi se smeju ljudi, oni koji su od mene mlađi, čije očeve ne bih stavio ni sa psima stada svoga.
- Od kakve bi mi koristi bila snaga ruku njihovih? Nema snage u njima.
- Od oskudice i gladi oni su iznemogli, glođu što nađu u zemlji bezvodnoj, koju je juče zahvatila oluja i pustošenje.
- Beru slano bilje među grmljem, smrekovo korenje hrana je njihova.
- Ljudi ih izgone iz sredine svoje, viču za njima kao za lopovima.
- Moraju da žive po strminama uz rečne doline, po jamama u zemlji i među stenama.
- Među grmovima viču, pod koprivama čuče.
- To su sinovi bezumnika, i sinovi bezimenog, koji su bičem isterani iz zemlje.
- A takvi sada o meni govore u pesmama svojim, meni se sada rugaju.
- Gnušaju se nada mnom, drže se podalje od mene, ne ustežu se da mi u lice pljunu.
- Jer on je otpustio luk moj i ponizio me, a oni su se neobuzdano na mene okomili.
- S desne strane moje ustaju kao leglo zlikovačko, noge moje puštaju da idu, a onda mi bedeme pogubne postavljaju.
- Raskopavaju staze moje, samo mi nevolju otežavaju, i u tome im pomoćnik ne treba.
- Kao kroz širok procep oni naviru, s olujom nadolaze.
- Strahote iznenadne okreću se na mene, dostojanstvo moje kao da vetar odnosi, poput oblaka iščezlo je spasenje moje.
- I sada duša moja poput vode ističe iz mene, dani nevolje stižu me.
- Noću bol probada kosti moje, kao da se kidaju sa mene, ne prestaju bolovi koji me izjedaju.
- Od siline velike menja se odeća moja, obavija me kao okovratnik duge haljine moje.
- On me je bacio u blato, pa sam postao kao prah i pepeo.
- Vapim k tebi za pomoć, ali ti mi ne odgovaraš; stojim, da na mene pogledaš.
- Promenio si se i okrutan prema meni postao, svom snagom ruke svoje ti me kao neprijatelj napadaš.
- U vetar me podižeš da me nosi, a zatim me uz tresak razbijaš.
- Znam dobro da ćeš me u smrt vratiti, u kuću gde odlaze svi živi.
- Ali niko ne diže ruku svoju na ovu ruševinu, i dok ja propadam, niko pomoć ne doziva.
- A ja sam plakao nad onim ko je teške dane proživljavao, duša je moja sažaljevala siromaha.
- Dobro sam očekivao, ali zlo je došlo, svetlost sam čekao, ali mrak je došao.
- Utroba je moja uzavrela i uznemirila se, dani nevolje na mene su došli.
- Žalostan sam išao kad sunca nije bilo. Ustao sam usred zbora, pomoć sam tražio.
- Šakalima sam brat postao, drug kćerima sovinim.
- Koža mi je pocrnela i otpada s mene, kosti su mi se užarile od suvoće.
- Harfa moja sada samo tužne pesme svira, frula moja samo plačne glasove pušta.
