- „Zaista, od toga zadrhti srce moje, i iskače iz mesta svoga.
- Slušajte dobro grmljavinu glasa njegovog, i tutnjavu koja izlazi iz usta njegovih.
- Preko celog neba pušta je, i munja njegova do krajeva zemlje ide.
- Iza nje glas se ori, grmi on glasom veličanstvenim, ne zadržava je kad se čuje glas njegov.
- Grmi Bog glasom svojim čudesno, i velike stvari čini, koje ne možemo dokučiti.
- On snegu govori: ‘Padni na zemlju,’ a i kiši to kaže, i pljusku silnom.
- Zapečaćuje ruke svakom čoveku zemaljskom da bi svaki čovek smrtni upoznao delo njegovo.
- Zver u jazbinu ulazi, i po skrovištima svojim boravi.
- Iz odaja izlazi vetar olujni, i hladnoću donose vetrovi severni.
- Od daha Božjeg led nastaje, i površina se vodena steže.
- Da, parom on oblak puni, svetlost njegova oblake rasipa,
- pa kruže kako ih on vodi da učine svoje, gde god ih nad licem plodnog tla zemaljskog on uputi.
- Pomoću njih on nameru izvršava, natapa tlo svoje, ili milost pokazuje.
- Slušaj ovo, Jove, stani i razmisli o čudesnim delima Božjim.
- Znaš li kada ih je Bog usmerio šta da čine, i kada je učinio da svetlost oblaka njegovog zasja?
- Znaš li kako oblaci plove, znaš li čudesna dela onog koji savršeno znanje ima?
- Kako ti se haljine ugreju kad se umiri zemlja zbog vetra južnog?
- Možeš li zajedno s njim iskovati nebesa, čvrsta poput ogledala livenog?
- Reci nam šta da mu kažemo. Zbog tame nam je reči ponestalo.
- Hoće li mu neko reći da želim da govorim? Kad bi čovek govorio bio bi progutan.
- Sada ljudi ne vide svetlost na nebu oblačnom. Ali ona na nebu zablista kad vetar prođe i očisti ga.
- Sa severa lepo vreme dolazi; sa Bogom strašno veličanstvo.
- Svemoćni je za nas nedokučiv. Uzvišen je u sili svojoj. Pravdu i pravednost veliku on ne potcenjuje.
- Zato neka se ljudi njega boje. On se ne obazire na one koji u svom srcu misle da su mudri.“
