- Tada Jov reče:
- „Mnogo sam toga sličnog čuo. Svi ste vi okrutni tešitelji!
- Ima li kraja ispraznim rečima? Odakle ta gorčina koja te tera da odgovaraš?
- I ja bih mogao govoriti kao vi. Kad bi barem vaša duša bila na mestu moje duše. Mislite li da bih se i ja tada rečima divnim na vas okomio, i glavom odmahivao pun prezira prema vama?
- Ja bih vas ojačao rečima usta svojih i uteha usana mojih olakšanje bi donela...
- Ako govorim, bol moj ne jenjava, a ako ućutim, da li će me proći?
- Ali sada me je on izmorio, uništio je sve koji su se oko mene okupljali.
- ‘Još si me i zgrabio.’ O tome svedoči mršavost moja koja protiv mene glas diže. Pred očima mojim protiv mene svedoči.
- Gnev me njegov razdire, neprijateljstvo on gaji prema meni. Zubima svojim škrguće na mene. Protivnik moj seva na mene očima svojim.
- Usta svoja na mene otvaraju, po obrazima me s prezirom udaraju, mnogi se na mene skupljaju.
- Bog me predaje okrutnima, u ruke zlih baca me.
- Mirno sam živeo, a on me je potresao, za vrat me je zgrabio i slomio me, i kao metu me sebi postavio.
- Strelci su me njegovi opkolili, probada bubrege moje i samilosti nema, prosipa na zemlju žuč moju.
- Probija me i probija kao da sam zid, kao junak nasrće na mene.
- Kostret sam zašio preko kože svoje, rog sam svoj u prah zario.
- Lice je moje crveno od plača, na kapcima je mojim tama gusta,
- iako nema zla u rukama mojim, i molitva je moja čista.
- Zemljo, ne pokrivaj krv moju! Neka ne prestane vika moja!
- Na nebesima je onaj koji svedoči o meni, svedok je moj na visinama.
- Prijatelji me zastupaju, a govore protiv mene. Oko moje bez sna gleda prema Bogu.
- Odlučiti treba između čoveka i Boga, kao i između sina čovečijeg i bližnjeg njegovog.
- Jer još je malo godina preostalo, i poći ću putem s kog se neću vratiti.“
