- Tada Jov reče:
- „Buntovan sam danas u zabrinutosti svojoj, teška je ruka moja od uzdisanja moga.
- O, kad bih znao gde da ga nađem! Otišao bih pravo do mesta njegovog.
- Pred njim bih obrazložio svoj slučaj, i usta bi mi bila puna dokaza.
- Želeo bih da znam reči kojima bi mi odgovorio, razmišljao bih o onome što bi mi rekao.
- Da li bi se on u velikoj moći svojoj prepirao sa mnom? Ne, nego bi me saslušao,
- tamo bi čestit čovek rešio stvari s njim, i sudija bi me moj zauvek oslobodio.
- Gle, ako pođem na istok, njega nema; ako pođem nazad, ne nalazim ga.
- Kad pođem na levo, tamo gde radi, ne vidim ga; ako se on okrene desno, ne vidim ga.
- Ali, on dobro zna put kojim idem. Kad me iskuša, kao zlato ću izaći.
- Stopama njegovim kroči noga moja, puta se njegovog držim, i ne skrećem s njega.
- Od uputstava usana njegovih ne odstupam. Čuvao sam reči usta njegovih i više nego što mi je određeno.
- Jednu misao on ima, i ko mu se suprotstaviti može? Šta duša njegova želi, to će i učiniti.
- Izvršiće sve što mi je odredio, i još mnogo toga sličnog ima kod njega.
- Zato zbog njega nemir osećam, razmišljam o njemu i bojim ga se.
- Bog je učinio plašljivim srce moje, uznemirio me Svemoćni.
- Jer nisam ućutkan zbog tame, niti zato što je mrak prekrio lice moje.
