- Jer taj Melhisedek, kralj Salima, sveštenik Boga Najvišeg, koji je izašao u susret Abramu dok se ovaj vraćao porazivši kraljeve i blagoslovio ga,
- i kome je Abram odvojio desetak od svega, pre svega je „kralj pravednosti,“ a zatim i kralj Salima, to jest „kralj mira“;
- bez oca, bez majke, bez rodoslovlja, ne imajući ni početka njegovim danima ni kraja njegovom životu, imajući još i upoređenje sa Sinom Božjim, on trajno ostaje sveštenik.
- Pogledajte samo koliko je velik bio taj kome je praotac Abram dao desetak od najboljeg plena.
- Istina, oni Levijevi sinovi koji primaju svešteničku službu imaju uput da po Zakonu uzimaju desetak od naroda, to jest od svoje braće, premda i oni potiču od Abrama.
- Ali Melhisedek, koji nije bio iz njihove loze, uzeo je desetak od Abrama i blagoslovio njega koji je dobio obećanja.
- A nema sumnje da manji prima blagoslov od većeg.
- I u jednom slučaju desetak primaju smrtni ljudi, a u drugom onaj za koga se svedoči da živi.
- I moglo bi se reći da je i Levije, koji prima desetke, preko Abrama platio desetke,
- jer se još nije bio rodio svom praocu Abramu kad mu je Melhisedek izašao u susret.
- Da se, dakle, savršenstvo postiglo preko svešteničke službe sinova Levijevih – kao istaknutog obeležja Zakona datog narodu – zašto bi onda bilo potrebno da se pojavi neki drugi sveštenik za koga se kaže da je poput Melhisedeka, a ne poput Arona?
- A pošto se menja sveštenička služba, mora da se menja i zakon.
- Jer onaj za koga se to govori pripadao je drugom plemenu, od koga niko nije služio kod oltara.
- Jer je jasno da je naš Gospod potekao iz Jude, plemena za koje Mojsije nije ništa rekao kad je govorio o sveštenicima.
- I još nam je jasnije da se postavlja drugi sveštenik – poput Melhisedeka –
- koji to nije postao po zakonu telesnog propisa, nego po sili koja daje neuništiv život,
- jer je posvedočeno: „Ti si doveka sveštenik po redu Melhisedekovom.“
- Dakle, pređašnji propis se ukida zbog svoje slabosti i beskorisnosti.
- Jer Zakon nije ništa učinio savršenim, nego je to učinila bolja nada uvedena umesto njega, kojom se približavamo Bogu.
- Pošto se to nije dogodilo bez zakletve –
- jer oni su, doduše, bez zakletve postali sveštenici, ali on je to postao uz zakletvu onoga koji mu je rekao: „Gospod se zakleo, i neće zažaliti: ‘Ti si doveka sveštenik po redu Melhisedekovom’“ –
- Isus je postao garancija boljeg saveza.
- Osim toga, mnogi su morali da preuzimaju svešteničku službu jer je smrt sprečavala sveštenike da trajno ostanu u toj službi,
- ali ovaj, pošto on ostaje doveka, ima nezamenljivo sveštenstvo.
- Zato i može u potpunosti spasti one koji kroz njega pristupaju Bogu, kad uvek živi da se zauzima za njih.
- Jer takav prvosveštenik nam je bio potreban: veran, bezazlen, čist, odvojen od grešnika i uzvišeniji od nebesa.
- On ne treba, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve – najpre za svoje grehe, a onda za grehe naroda – jer kad je prineo samog sebe, učinio je to jednom zauvek.
- Zakon, naime, za prvosveštenike postavlja ljude koji imaju slabosti, a reč zakletve, koja je data nakon Zakona, postavlja Sina, koji je zauvek učinjen savršenim.
