A u ovome što je rečeno glavno je ovo: imamo takvog prvosveštenika, koji je seo s desne strane prestola Veličanstva na nebesima.
On je sluga koji služi za ljude na svetom mestu i u pravom hramu koji je podigao Gospod, a ne čovek.
Jer se svaki prvosveštenik postavlja da prinosi darove i žrtve. Zato je bilo potrebno da i on ima šta da prinese.
A da je na zemlji, ne bi bio sveštenik, jer već postoje oni koji po Zakonu prinose darove,
ali oni služe Bogu na mestu koje je slika i senka onoga što je na nebu, kao što je Mojsije bio upoznat kad je trebalo da napravi šator; jer mu je potvrđeno: „Gledaj da sve napraviš prema modelu koji ti je pokazan na gori.“*
A sada je on [Isus] dobio službu koja je uzvišenija od one prethodne, pa je postao posrednik saveza koji je isto tako bolji od onog prethodnog, saveza koji je zakonski utemeljen na boljim obećanjima.
Jer da je onaj prvi savez bio bez mane, ne bi bio potreban drugi.
Jer prekorevajući ih, On kaže: „‘Evo, dolaze dani,’ govori Gospod, ‘kad ću s Izraelovim domom i s Judinim domom zaključiti novi savez,
koji nije kao onaj savez koji sam sklopio s njihovim praočevima onog dana kad sam ih uzeo za ruku da ih izvedem iz egipatske zemlje, jer oni nisu ostali u mom savezu, pa više nisam mario za njih,’ kaže Gospod.
‘Jer ovo je savez koji ću sklopiti s Izraelovim domom posle tih dana,’ kaže Gospod. ‘Svoje zakone staviću u njihov um i upisaću ih u njihova srca. Biću njihov Bog, i oni će biti moj narod.
I niko više neće učiti svog bližnjeg i svog brata, govoreći: ‘Upoznaj Gospoda!’ Jer će me svi oni poznavati, od najmanjeg do najvećeg.
Jer ću biti milostiv na njihove nepravde i više se neću sećati njihovih greha i bezakonja’“*
