Ilija* Tišbićanin, jedan od stanovnika Gilada, reče Ahabu: „Tako živ bio Gospod, Izraelov Bog, pred kojim stojim, ovih godina neće biti ni rose ni kiše, osim po mojoj reči!“
* Ilija [heb. Elijahu] znači „Moj Bog je Jehova [JHVH]“. Kada je Isus povikao na krstu „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio,“ nekima se učinilo da zove Iliju (vidi Matej 27:46-49).
Zatim mu je došla Gospodnja reč:
„Idi odavde i kreni na istok, pa se sakrij kod potoka Kerita koji je istočno od Jordana.
Pićeš vodu iz potoka, a gavrane ću uputiti da te tamo hrane.“
On je odmah otišao i postupio po Gospodnjoj reči. Otišao je i nastanio se kod potoka Kerita koji je istočno od Jordana.
Gavrani su mu donosili hleb i meso ujutru i uveče, a vodu je pio iz potoka.
Ali posle nekog vremena potok je presušio, jer u zemlji nije bilo kiše.
Tada mu je došla Gospodnja reč:
„Ustani i pođi u Sareptu, koja pripada Sidonu, pa ostani tamo. Gle, uputio sam jednu udovicu u tom mestu da te hrani.“
On je ustao i otišao u Sareptu. Kad je došao do gradskih vrata ugledao je jednu udovicu koja je skupljala drva. On je pozva i reče: „Molim te, donesi mi u posudi malo vode da pijem.“
Kad je ona pošla da je donese, on joj doviknu: „Molim te, donesi mi i malo hleba!“
Ona na to reče: „Tako živ bio Gospod, tvoj Bog, nemam hleba već samo šaku brašna u ćupu i malo ulja u krčagu. I evo, hoću da skupim malo drva pa da odem i pripremim nešto sebi i svom sinu da to pojedemo, pa da umremo.“
Tada joj Ilija reče: „Ne boj se. Idi i učini kako si rekla. Samo najpre od toga napravi meni malu pogaču pa mi je donesi, a posle pripremi nešto sebi i svom sinu.
Jer ovako kaže Gospod, Izraelov Bog: ‘Brašno u ćupu neće se potrošiti niti će ulje u krčagu nestati sve do dana kad Gospod pusti kišu na zemlju.’“
Ona je otišla i učinila kao što je rekao Ilija. I dugo su imali šta da jedu ona, on i njen dom.
Brašno u ćupu nije se potrošilo niti je ulje u krčagu nestalo, prema reči koju je Gospod rekao preko Ilije.
Posle toga se razboleo sin te žene, kod koje je boravio. Njegova bolest je bivala sve teža tako da je na kraju izdahnuo.
Tada žena reče Iliji: „Zašto si mi to učinio, Božji čoveče? Došao si kod mene da me podsetiš na moju krivicu i da mi ubiješ sina.“
Ali on joj reče: „Daj mi svog sina.“ Tada ga uze iz njenog naručja, odnese ga u gornju sobu gde je stanovao i položi ga na svoju postelju.
Onda je prizivao Gospoda: „Gospode, Bože moj, zar ćeš ovoj udovici kod koje boravim naneti zlo i ubiti joj sina?“
Zatim se tri puta ispruži nad detetom i povika k Gospodu: „Gospode, Bože moj, molim te neka se u ovo dete vrati život.“
Gospod je uslišio Ilijin glas tako da se život deteta vratio u njega i on je oživeo.
Tada Ilija uze dete, donese ga iz gornje sobe u kuću i dade ga njegovoj majci, pa reče: „Vidi, tvoj sin je živ.“
A žena reče Iliji: „Sada zaista znam da si ti Božji čovek i da je Gospodnja reč u tvojim ustima istinita.“
