Tih dana opet se okupio silan narod. Pošto nisu imali šta da jedu, pozvao je učenike i rekao im:
„Žao mi je naroda, jer su već tri dana kod mene, a nemaju šta da jedu.
Ako ih pošaljem kući gladne, malaksaće na putu. A neki od njih su došli izdaleka.“
Učenici su mu odgovorili: „Otkud bi neko na ovom pustom mestu mogao te ljude da nahrani hlebom?“
Još ih je upitao: „Koliko hlebova imate?“ Odgovorili su: „Sedam.“
Tada je rekao narodu da poseda po zemlji. I uzeo je sedam hlebova, zahvalio Bogu, izlomio ih i dao svojim učenicima da ih podele. I podelili su ih narodu.
Imali su i nekoliko riba. Blagoslovio ih je i rekao da i njih podele.
I jeli su i nasitili se. Zatim su sakupili ono što je preostalo – sedam punih korpi.
Tamo je bilo oko četiri hiljade muškaraca. Na kraju ih je otpustio.
Odmah je ušao u čamac sa svojim učenicima i došao je u dalmanutske krajeve.
Tamo su došli fariseji i počeli da se prepiru s njim, tražeći od njega znak s neba, da bi ga iskušali.
Tada je duboko uzdahnuo i rekao: „Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista, kažem vam, neće se dati znak ovom naraštaju.“
Tada ih je ostavio, ušao u čamac i otišao na drugu obalu.
Ali zaboravili su da ponesu hleb, tako da su kod sebe u čamcu imali samo jedan hleb.
I upozoravao ih je: „Budite oprezni, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Herodovog.“
A oni su među sobom raspravljali o tome što nemaju hleb.
Isus je to zapazio, pa im je rekao: „Zašto raspravljate o tome što nemate hleb? Zar još ne razumete i ne shvatate? Zar vaše srce ne može to razumeti?
Zar ‘oči imate, a ne vidite, i uši imate, a ne čujete?’ Zar se ne sećate,
kad sam izlomio pet hlebova za pet hiljada ljudi, koliko ste korpi punih ostataka sakupili?“ Odgovorili su mu: „Dvanaest.“
A kad sam izlomio sedam za četiri hiljade ljudi, koliko ste korpi punih ostataka sakupili?“ Odgovorili su mu: „Sedam.“
Na to im je rekao: „Zar još ne shvatate?“
Došli su u Betsaidu. Tamo su mu doveli jednog slepog čoveka i zamolili su ga da ga dotakne.
On je uzeo slepog čoveka za ruku, izveo ga izvan sela, pljunuo mu na oči, položio ruke na njega i upitao ga: „Vidiš li nešto?“
Čovek je pogledao i rekao: „Vidim ljude, u stvari vidim nešto kao stabla koja hodaju.“
Zatim mu je opet položio ruke na oči, i čovek je potpuno progledao. Ozdravio je i sve je jasno video.
Tada ga je poslao kući i rekao mu: „Ne ulazi u selo niti govori s nekim u selu.“
Isus i njegovi učenici krenuli su u sela Cezareje Filipove. Putem je on upitao svoje učenike: „Šta govore ljudi, ko sam ja?“
Oni su mu odgovorili: „Neki kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da si jedan od proroka.“
A on ih upita: „A vi, šta vi kažete, ko sam ja?“ Petar mu odgovori: „Ti si Hristos.“
Tada ih je upozorio da nikome ne govore o njemu.
I počeo je da ih poučava da Sin čovečiji mora mnogo da pretrpi i da bude odbačen od starešina, svešteničkih glavara i pismoznalaca, da bude ubijen i da posle tri dana uskrsne.
To im je otvoreno govorio. A Petar ga je odveo na stranu i počeo da ga prekoreva.
Ali on se okrenuo, pogledao svoje učenike i prekorio Petra: „Odlazi od mene, Sotono, jer tvoje misli nisu Božje, nego ljudske.“
Pozvao je k sebi narod i svoje učenike i rekao im: „Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj krst i neka ide za mnom.
Jer ko hoće da spase svoju dušu, izgubiće je, a ko izgubi svoju dušu radi mene i radi dobre vesti, spašće je.
Zaista, šta vredi čoveku da dobije ceo svet, a izgubi dušu?
Jer ko se postidi mene i mojih reči u ovom preljubničkom i grešnom naraštaju, i Sin čovečiji će se postideti njega kad dođe u slavi svog Oca sa svetim anđelima.“
