Još im je rekao: „Zaista, kažem vam, neki od onih koji ovde stoje neće okusiti smrt dok ne vide da je Božje kraljevstvo došlo u sili.“
Tako je šest dana kasnije Isus uzeo Petra, Jakova i Jovana i poveo ih na visoku goru, gde su bili sami. Tada se preobrazio pred njima.
Haljine su mu postale blistave, mnogo belje nego što bi ih ijedan belilac na zemlji mogao ubeliti.
Pokazali su im se Ilija i Mojsije kako razgovaraju sa Isusom.
Petar je rekao Isusu: „Učitelju, dobro nam je ovde. Zato podignimo tri šatora, jedan za tebe, jedan za Mojsija i jedan za Iliju.“
U stvari, nije znao šta da kaže, jer su se mnogo uplašili.
I stvorio se oblak i zasenio ih je, a iz oblaka je došao glas: „Ovo je moj Sin voljeni! Njega slušajte!“
I odjednom, pogledavši uokolo, više nisu videli nikoga pored sebe osim Isusa.
Dok su silazili s gore, zapovedio im je da nikome ne pričaju šta su videli sve dok Sin čovečiji ne ustane iz mrtvih.
I oni su uzeli k srcu te reči, ali među sobom su raspravljali šta znači to da će ustati iz mrtvih.
Upitali su ga: „Zašto pismoznalci kažu da prvo mora da dođe Ilija?“
A on im je odgovorio: „Zaista najpre mora da dođe Ilija i da obnovi sve. Ali kako to da je o Sinu čovečijem napisano da mora mnogo pretrpeti i da će biti prezren?*
Ali kažem vam: Ilija je već došao i učinili su mu ono što su hteli, kao što je napisano o njemu.“
Kad su došli k drugim učenicima, primetili su silan narod oko njih i pismoznalce kako se prepiru s njima.
Čim ga je sav taj narod ugledao, iznenađeno su pritrčali k njemu i počeli da ga pozdravljaju.
A on ih je upitao: „O čemu se prepirete s njima?“
Neko iz naroda mu je odgovorio: „Učitelju, doveo sam ti svog sina jer je opsednut duhom zbog koga ne može da govori.
Gde god ga uhvati, tresne ga o zemlju, a on zapeni, škripi zubima i gubi snagu. Rekao sam tvojim učenicima da ga isteraju, ali nisu mogli.“
A on im je rekao: „O bezverni naraštaju! Dokle moram biti s vama? Dokle vas moram podnositi? Dovedite ga k meni.“
I doveli su ga k njemu. Kad ga je ugledao, duh je odmah dete bacio u grč. I dete je palo na zemlju i počelo da se valja i da peni.
Isus je upitao njegovog oca: „Koliko mu se dugo to događa?“ On je rekao: „Od malena.
I često ga baca i u vatru i u vodu da ga ubije. Nego, ako možeš nešto da učiniš, smiluj nam se i pomozi nam.“
Isus mu reče: „Ako možeš verovati! Sve je moguće onome ko veruje.“
Otac tog deteta je odmah povikao sa suzama u očima: „Gospode, verujem! Pomozi mom neverstvu!“
Primetivši da narod hrli k njima, Isus je prekorio nečistog duha: „Duše koji ga činiš nemim i gluvim, zapovedam ti, izađi iz njega i više ne ulazi u njega!“
I izašao je posle povika i silnog detetovog grčenja. A dečak je ostao kao mrtav, tako da je većina govorila: „Mrtav je!“
Ali Isus ga je uzeo za ruku i podigao, i on je ustao.
Kad je ušao u kuću, njegovi učenici su ga nasamo upitali: „Zašto mi nismo mogli da ga isteramo?“
On im je odgovorio: „Ovaj rod se ničim ne može isterati osim molitvom i postom.“
Otišavši odande, prolazili su kroz Galileju, a on nije hteo da to iko sazna.
Jer je poučavao svoje učenike i govorio im: „Sin čovečiji biće predat u ruke ljudima. Oni će ga ubiti, ali iako će biti ubijen, uskrsnuće posle tri dana.“
Ali oni nisu razumeli te reči, a bojali su se da ga pitaju.
Došli su u Kapernaum. Kad je bio u kući, upitao ih je: „O čemu ste putem raspravljali?“
A oni su ćutali, jer su putem među sobom raspravljali ko je veći.
Tada je on seo i pozvao dvanaestoricu i rekao im: „Ako neko želi da bude prvi, neka bude od svih poslednji i svima sluga.“
Uzeo je dete, stavio ga među njih, zagrlio ga i rekao im:
„Ko prima jedno ovakvo dete u moje ime, mene prima. A ko mene prima, ne prima samo mene nego i onoga koji me je poslao.“
Jovan mu je rekao: „Učitelju, videli smo kako jedan čovek isteruje demone u tvoje ime, pa smo mu branili, jer nije išao s nama.“
Ali Isus je rekao: „Ne branite mu, jer niko ko učini neko čudo u moje ime neće moći odmah zatim zlo govoriti o meni.
Jer ko nije protiv nas, za nas je.
Jer ko vam pruži čašu vode zato što pripadate Hristu, zaista, kažem vam, neće izgubiti svoju platu.
Ali ko pokoleba u veri jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se oko vrata obesi mlinski kamen i da bude bačen u more.
Ako te tvoja ruka navodi na greh, odseci je. Bolje ti je da sakat dobiješ život nego da s obe ruke odeš u gehenu ognjenu,* u vatru koja se ne može ugasiti.
Ako te tvoja noga navodi na greh, odseci je. Bolje ti je da hrom dobiješ život nego da s obe noge budeš bačen u gehenu ognjenu.
Gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.
Ako te tvoje oko navodi na greh, iskopaj ga. Bolje ti je da s jednim okom uđeš u Božje kraljevstvo nego da s oba oka budeš bačen u gehenu, u oganj koji se nikad neće ugasiti,
gde crv njihov ne umire i vatra se ne gasi.
Jer svako će biti posoljen vatrom, i svaka žrtva će se osoliti solju.
So je dobra. Ali ako so postane neslana, čime ćete je obnoviti? Imajte soli u sebi i budite u miru jedni s drugima.“
