Jevanđelje po Marku (7. glava)

Oko njega su se skupili fariseji i neki pismoznalci koji su došli iz Jerusalima.
Videvši da neki njegovi učenici jedu nečistim rukama, to jest da neopranim rukama jedu hleb, optužili su ih.
A fariseji i svi Judejci ne jedu dok ne operu ruke do lakata, držeći se predanja svojih starih.
Kad se vrate s trga, ne jedu ako se ne operu vodom. Ima još mnogo toga čega se zbog predanja drže: obrednog pranja čaša, bokala i bakarnog posuđa.
Zato su ga ti fariseji i pismoznalci upitali: „Zašto tvoji učenici ne postupaju po predanju starešina već neumivenim rukama jedu hleb?“
A on im je rekao: „Dobro je Isaija prorokovao o vama, licemeri, kad je napisao: ‘Ovaj narod me poštuje usnama svojim, ali srce mu je daleko od mene.
Uzalud me poštuju učeći naukama i uredbama ljudskim.’*
* Vidi: Isaija 29:13.
Ostavljate nauk Božji, a držite se ljudskog predanja, pranja bokala i čaša, i sličnih stvari što činite.“
Još im je rekao: „Lukavo ukidate Božji uput da biste sačuvali svoje predanje.
Na primer, Mojsije je rekao: ‘Poštuj svog oca i svoju majku,’ i ‘Ko prokune oca ili majku, neka se pogubi.’
A vi kažete: ‘Ako čovek kaže ocu ili majci: Sve što imam, a čime bih ti mogao pomoći, to je korban (to jest, dar posvećen Bogu)...’
Time mu više ne dozvoljavate da išta učini za oca ili majku.
Tako obezvređujete reč Božju svojim predanjem koje ste preneli drugima. I još mnogo toga sličnog radite.“
Tada je opet pozvao narod k sebi i rekao im: „Slušajte me svi i razumite!
Ništa što spolja ulazi u čoveka ne čini ga nečistim, nego ono što izlazi iz čoveka, to ga čini nečistim.
Ko ima uši da čuje, neka sluša.“
A kada je otišao od naroda i ušao u kuću, njegovi učenici su ga pitali za smisao poređenja.
Tada im reče: „Zar ni vi ne razumete? Zar ne znate da čoveka ne čini nečistim ništa što spolja ulazi u njega,
jer mu ne ulazi u srce, nego u utrobu, i prazni napolje, čisteći svu hranu?“*
* Iz konteksta Marko 7:1-23 jasna je Isusova poenta o nečistoti koja potiče iznutra, od lošeg karaktera, i da ljudske religijske ideje zbunjuju i odvraćaju od Božje istine. Predmet spora bio je jedenje hleba neumivenim rukama, tako da Isusov naglašeni kontrast nema ništa sa zakonom o podeli životinja na čiste i nečiste za ishranu (Lev. 11) niti eventualnim opozivom tog propisa (uporedi sa Matej 15:15-20).
Još je rekao: „Ono što izlazi iz čoveka, to čoveka čini nečistim.
Jer iznutra, iz ljudskog srca, izlaze zle misli, blud, krađe, ubistva,
preljube, lakomstvo, zloba, prevara, besramnost, zavidno oko, hula, oholost, nerazumnost.
Sva ta zla izlaze iznutra i čoveka čine nečistim.“
Ustao je i otišao odande u područje Tira i Sidona. Ušao je u jednu kuću i nije hteo da iko sazna da je tamo. Ali nije mogao proći neopaženo,
nego je odmah za njega čula jedna žena čija je kćerkica bila opsednuta nečistim duhom, pa je došla i pala ničice pred njegove noge.
Ta žena je bila Sirofeničanka grčkog porekla. I molila ga je da istera demona iz njene kćeri.
Ali on joj je rekao: „Pusti da se prvo nasite deca, jer nije u redu da se od dece uzme hleb i da se baci psima.“
A ona mu reče: „Da, gospodine, ali i psi ispod stola jedu od dečjih mrvica.“
Tada joj reče: „Zato što si to rekla, idi! Demon je izašao iz tvoje kćeri.“
I ona je otišla kući i našla dete kako leži na krevetu, a demon je bio izašao.
Kad se vraćao iz područja Tira, išao je preko Sidona do Galilejskog mora kroz područje Dekapolisa.
Tamo su mu doveli jednog gluvog čoveka i sa smetnjom u govoru, i molili su ga da položi ruke na njega.
On ga je uzeo iz naroda nasamo i stavio mu svoje prste u uši, a zatim je pljunuo i dotakao mu jezik.
Pogledao je u nebo, duboko uzdahnuo i rekao mu: „Efata,“ to jest: „Otvori se!“
Tada su mu se otvorile uši, i odvezala se sveza njegovog jezika, i normalno je govorio.
Isus im je zabranio da ikome govore o tome, ali što im je više branio, to su oni više o tome govorili.
Bili su veoma zadivljeni i govorili su: „Sve dobro čini. Gluvima daje da čuju i nemima da govore.“