- Gospod je poslao Natana kod Davida. Kad je došao kod njega, rekao mu je: „U jednom gradu živela su dva čoveka, jedan je bio bogat, a drugi siromašan.
- Bogataš je imao veoma mnogo ovaca i goveda,
- a siromah nije imao ništa osim jedne ovčice koju je kupio. Hranio ju je i ona je rasla uz njega i njegove sinove. Jela je od njegovog zalogaja, pila iz njegove čaše i spavala mu na nedrima. Bila mu je kao kći.
- Posle nekog vremena, jedan čovek je došao kod bogataša u posetu. Bogatašu je bilo žao da dira u svoje ovce ili svoja goveda da bi pripremio nešto za putnika koji je došao kod njega, pa je uzeo ovčicu onog siromaha i pripremio jelo tom čoveku koji je došao kod njega.“
- Tada se David žestoko razgnevi na onog čoveka, pa reče Natanu: „Tako živ bio Gospod, čovek koji je to učinio zaslužuje smrt!
- A ovčicu neka nadoknadi četvorostruko, zato što je učinio tako nešto i nije imao samilosti.“
- Tada Natan reče Davidu: „Ti si taj čovek! Ovako kaže Gospod, Izraelov Bog: ‘Ja sam te pomazao za kralja nad Izraelom i ja sam te izbavio iz Saulove ruke.
- Dao sam ti dom tvog gospodara, žene tvog gospodara stavio sam u tvoje krilo i dao sam ti Izraelov dom i Judin dom. I ako to ne bi bilo dovoljno, dao bih ti još.
- Zašto si onda prezreo Gospodnju reč i učinio ono što je zlo u njegovim očima? Mačem si pogubio Uriju Hetejina, a njegovu ženu uzeo si za sebe. Ubio si ga mačem Amonovih sinova.
- Zato se mač doveka neće udaljiti od tvog doma, jer si me prezreo uzevši ženu Urije Hetejina da ti bude žena.’
- Ovako kaže Gospod: ‘Podignuću na tebe nevolju koja će doći iz tvog doma. Uzeću tvoje žene na tvoje oči i daću ih tvom bližnjem, a on će leći s tvojim ženama naočigled svima.
- Ti si radio u tajnosti, a ja ću to uraditi pred celim Izraelom, tako da svi vide.’“
- Tada David reče Natanu: „Zgrešio sam Gospodu.“ Natan reče Davidu: „Gospod je uklonio tvoj greh. Nećeš umreti.
- Ali zato što si svojim postupcima prezreo Gospoda, umreće sin koji ti se rodio.“
- Tada je Natan otišao svojoj kući. Gospod je bolešću udario dete koje je Urijina žena rodila Davidu.
- David se molio Bogu za dečaka i strogo je postio, a kada je dolazio kući da prenoći ležao je na zemlji.
- Starešine njegovog doma stale bi oko njega i htele da ga podignu sa zemlje, ali on nije hteo, a nije hteo ni da jede s njima.
- Sedmog dana dete je umrlo. Davidove sluge su se bojale da mu kažu da je dete umrlo, jer su govorili: „Dok je dete još bilo živo, govorili smo mu, a on nas nije slušao. Kako da mu sada kažemo: ‘Dete je umrlo?’ Učiniće neko zlo.“
- Kada je David video da njegove sluge šapuću među sobom, shvatio je da je dete umrlo. Zato je upitao svoje sluge: „Da li je dete umrlo?“ A oni su mu odgovorili: „Umrlo je.“
- Tada se David podigao sa zemlje, oprao se, namazao uljem i obukao druge haljine, a zatim je otišao u Gospodnji dom i tamo se poklonio. Onda se vratio svojoj kući i zatražio nešto da jede, a oni su brzo postavili sto pred njega i on je jeo.
- Njegove sluge su ga upitale: „Šta sad ovo znači? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sad, kad je dete umrlo, ti si ustao da jedeš.“
- A on je odgovorio: „Dok je dete bilo živo, postio sam i plakao jer sam mislio: ‘Ko zna, možda će se Gospod smilovati na mene pa će dete ostati živo.
- A sada, kada je umrlo, zašto da postim? Mogu li da ga vratim? Ja ću otići k njemu, ali se ono neće vratiti k meni.“
- David je tešio svoju ženu Batšebu. Onda je otišao kod nje i legao s njom. Ona je rodila sina kome su dali ime Solomon.* Njega je Gospod voleo
* Solomon (heb. Šlomo; arap. Sulejman) znači „miroljubiv“.
- i zato je poslao proroka Natana da ga nazove Jedidija,* jer ga je Gospod voleo.
* „Jedidija“ znači „onaj koga Gospod voli“.
- Joab se i dalje borio protiv Rave koja je pripadala Amonovim sinovima i na kraju je osvojio taj kraljevski grad.
- Zato je Joab poslao glasnike Davidu i poručio mu: „Napao sam Ravu i osvojio deo grada u kom se nalazi voda.
- Zato okupi sada ostalu vojsku, opkoli grad i osvoji ga, da ga ne bih ja osvojio i moje ime se prizivalo nad njim.“
- David je okupio svu vojsku i krenuo na Ravu. Napao je grad i osvojio ga.
- Skinuo je s Malhomove glave krunu od zlata tešku jedan talant,* ukrašenu dragim kamenjem. Zatim su tu krunu stavili na Davidovu glavu. David je odneo iz grada veoma velik plen.
* Talant je težio 34,2 kilograma.
- Zatim je odveo narod koji je bio u tom gradu i postavio ga da radi s testerama za kamen, oštrim gvozdenim alatkama, gvozdenim sekirama i da izrađuje cigle. Tako je učinio u svim gradovima Amonovih sinova. Na kraju se David sa svom vojskom vratio u Jerusalim.
