Posle toga David je upitao Gospoda za savet: „Da li da pođem u neki od Judinih gradova?“ Gospod mu je odgovorio: „Pođi.“ Zatim je David rekao: „Kuda da pođem?“ On mu je odgovorio: „U Hebron.“
Tako je David otišao tamo, a s njim i njegove dve žene, Ahinoama iz Jezraela i Abigeja, Nabalova žena, iz Karmela.
David je poveo i sve ljude koji su bili s njim, zajedno s njihovim porodicama, pa su se nastanili u gradovima oko Hebrona.
Tada su došli Judini sinovi i tamo pomazali Davida za kralja nad Judinim domom. Davidu je stigla vest da su ljudi iz Jabeša u Giladu sahranili Saula.
Onda je David poslao glasnike da idu kod ljudi u Jabeš u Giladu i poručio im: „Neka vas Gospod blagoslovi,“ jer ste pokazali milost prema svom gospodaru Saulu time što ste ga sahranili.
Neka Gospod i prema vama pokaže milost i vernost, a i ja ću vam činiti dobro jer ste tako postupili.
Budite jaki i hrabri! Jer iako je vaš gospodar Saul mrtav, Judin dom je pomazao mene za svog kralja.“
Ali Abner, Nerov sin, zapovednik Saulove vojske, uzeo je Išbošeta, Saulovog sina, odveo ga preko u Mahanaim
i postavio ga za kralja nad Giladom, Ašerovcima, Jezraelom, Jefremom, Benjaminom i nad svim Izraelom.
Išbošet, Saulov sin, imao je četrdeset godina kada je postao kralj nad Izraelom i kraljevao je dve godine. Samo je Judin dom stao uz Davida.
David je sedam godina i šest meseci kraljevao u Hebronu nad Judinim domom.
Posle nekog vremena Abner, Nerov sin, otišao je sa slugama Išbošeta, Saulovog sina, iz Mahanaima u Gibeon.
Joab, Serujin sin, izašao je s Davidovim slugama i sreo se s njima kod gibeonskog jezera. Jedni su stali s jedne strane jezera, a drugi s druge strane.
Tada Abner reče Joabu: „Neka ustanu ljudi i neka se bore pred nama!“ A Joab reče: „Neka ustanu!“
Tako su ustali i odredili koliko će ljudi učestvovati u borbi: dvanaest ljudi od Benjaminovog plemena za Išbošeta, Saulovog sina, i dvanaest od Davidovih slugu.
Svaki je uhvatio svog protivnika za glavu i zabio mu mač u bok, tako da su popadali svi zajedno. Zato je to mesto prozvano Halkat-Asurim,* nalazi se kod Gibeona.
* „Halkat-Asurim“ znači „polje kremenih noževa“, ili „polje bokova“.
Tog dana bio je žestok boj i Davidove sluge porazile su Abnera i Izraelce.
Tu su bila i tri Serujina sina: Joab, Abišaj i Asael. Asael je bio brzonog kao gazela u polju.
Asael je krenuo u poteru za Abnerom i u stopu ga je sledio, ne skrećući ni desno ni levo.
Abner se osvrnuo i rekao: „Jesi li to ti Asaele?“ A on odgovori: „Ja sam.“
Tada mu Abner reče: „Skreni desno ili levo i uhvati nekog od ljudi pa uzmi sve sa njega.“ Ali Asael nije prestajao da ga goni.
Abner opet progovori Asaelu: „Prestani da me goniš! Zašto da te zbrišem s lica zemlje? Kako da onda pogledam u oči tvom bratu Joabu?“
Ali on nije hteo da odstupi od njega. Zato ga Abner zadnjim krajem koplja udari u stomak, tako da mu je koplje izašlo kroz leđa. Tu je on pao i na mestu ostao mrtav. Svi su se zaustavljali na mestu gde je Asael pao i umro.
Joab i Abišaj krenuli su u poteru za Abnerom. U vreme zalaska sunca, došli su do brda Ame, koje leži naspram Gije, na putu prema gibeonskoj pustinji.
Benjaminovi sinovi su se okupili iza Abnera, svrstali se u jednu četu i stali na vrh jednog brda.
Tada Abner viknu Joabu: „Hoće li mač doveka proždirati? Zar ne znaš da će na kraju gorčina ostati? Kad ćeš već jednom reći svojim ljudima da prestanu da gone svoju braću?“
A Joab odgovori: „Tako živ bio Bog, da nisi progovorio, ljudi bi tek ujutru prestali da gone svoju braću.“
Tada Joab zatrubi u rog i sva vojska stade. Tako su prestali da gone Izrael i više nisu započinjali boj.
Abner i njegovi ljudi su cele te noći išli kroz Arabu, prešli su Jordan, prošli celom dolinom i na kraju su stigli u Mahanaim.
Kada je prestao da goni Abnera, Joab je okupio svu vojsku. Od Davidovih slugu nedostajalo je devetnaest ljudi i Asael.
A Davidove sluge pobile su trista i šezdeset ljudi od Benjamina i od ostalih Abnerovih ljudi.
Poneli su Asaela i sahranili ga u grobu njegovog oca u Betlehemu. Joab i njegovi ljudi hodali su celu noć i kad se razdanilo, stigli su u Hebron.
