- Joabu su javili: „Eno, kralj plače i tuguje za Abšalomom.“
- Tako se tog dana pobeda pretvorila u žalost u celom narodu, jer je tog dana narod čuo da kralj žali za svojim sinom.
- Ljudi su tog dana kradom ulazili u grad, kao što kradom idu oni koji se stide jer su pobegli iz boja.
- Kralj je pokrio svoje lice i na sav glas jadikovao: „Abšalome, sine moj! Abšalome, sine moj, sine moj!“
- Na kraju je Joab došao kod kralja u kuću i rekao mu: „Danas si posramio sve svoje sluge, one koji su danas izbavili tvoju dušu i dušu tvojih sinova i tvojih kćeri, dušu tvojih žena i dušu tvojih inoča,
- jer voliš one koji te mrze, a mrziš one koji te vole. Danas si pokazao da ti ništa ne znače ni zapovednici ni sluge. Jer sada znam da bi ti bilo drago da je Abšalom živ, a da smo svi mi izginuli.
- Zato sada ustani i izađi pa uteši srce svojih slugu, jer ako ne izađeš, kunem ti se Gospodom, nijedan čovek neće ostati noćas s tobom. To će ti biti gore nego sva zla koja su te snašla od mladosti tvoje pa do danas.“
- Tada je kralj ustao i seo kod gradskih vrata. U celom narodu se čulo da kralj sedi na vratima. Tada je ceo narod došao pred kralja. Izraelci su bili pobegli svojim kućama.
- Ceo narod po svim Izraelovim plemenima prosuđivao je govoreći: „Kralj nas je izbavio iz ruku naših neprijatelja, on nas je izbavio iz ruku Filisteja, a sada je zbog Abšaloma morao da pobegne iz zemlje.
- Abšalom, kog smo pomazali da nam bude kralj, poginuo je u boju. Zašto onda ništa ne preduzmete da vratite kralja?“
- Kralj David je poručio sveštenicima Sadoku i Abijataru: „Ovako kažite Judinim starešinama: ‘Zašto da vi budete poslednji koji će vratiti kralja u njegov dvor, kad je ono što se govori po celom Izraelu došlo do kralja u njegov dom?
- Vi ste moja braća, vi ste moja kost i moje meso. Zašto da budete poslednji koji će vratiti kralja?’
- Amasi kažite: ‘Zar nisi ti moja kost i moje meso? Neka mi Bog učini tako i neka mi još doda ako ti ne budeš vojni zapovednik umesto Joaba dokle god si živ.’“
- Srca svih Judinih ljudi jednodušno su se priklonila kralju pa su mu poručili: „Vrati se sa svim svojim slugama!“
- Tako je kralj krenuo nazad i došao do Jordana. Judini ljudi stigli su u Gilgal u susret kralju da ga prevedu preko Jordana.
- Šimej, sin Gire iz Benjaminovog plemena, iz Bahurima, požurio je da pođe s Judinim ljudima u susret kralju Davidu.
- S njim je bilo hiljadu ljudi iz Benjaminovog plemena. (S njim je bio i Siba, sluga iz Saulovog doma, sa svojih petnaest sinova i dvadeset slugu. Oni su uspeli da dođu do Jordana pred kralja.
- Siba je prešao preko prelaza na Jordanu da pomogne kraljevom domu da svi pređu reku i da učini šta god bude kraljeva volja.) Šimej, Girin sin, pao je ničice pred kralja kada je kralj hteo da pređe Jordan,
- pa je rekao kralju: „Neka mi moj gospodar ne uzme za greh i neka se ne obazire na zlo koje je učinio tvoj sluga onog dana kada je moj gospodar, kralj, otišao iz Jerusalima. Neka to kralj ne prima k srcu.
- Jer tvoj sluga zna da je zgrešio. Zato sam danas prvi pošao iz celog Josifovog doma u susret svom gospodaru, kralju.“
- Tada Abišaj, Serujin sin, reče: „Zar Šimej ne zaslužuje smrt zato što je proklinjao Gospodnjeg pomazanika?“
- Ali David reče: „Šta vi imate s tim, sinovi Serujini, pa mi se danas protivite? Zar da se danas neko pogubi u Izraelu? Zar ja ne znam da sam danas opet kralj nad Izraelom?“
- Tada kralj reče Šimeju: „Nećeš poginuti.“ I kralj mu se zakleo.
- Mefibošet, unuk Saulov, došao je u susret kralju. On nije održavao urednim svoje noge ni svoju bradu niti je prao svoje haljine od onog dana kada je kralj otišao, pa sve do dana kad se vratio u miru.
- Kada je došao u Jerusalim u susret kralju, kralj ga je upitao: „Zašto nisi pošao sa mnom, Mefibošete?“
- A on je odgovorio: „Gospodaru moj, kralju, moj sluga me je prevario. Ja, tvoj sluga, rekao sam mu: ‘Osamari mi magaricu da je uzjašem i pođem s kraljem,’ jer je tvoj sluga hrom.
- Ali on je oklevetao tvog slugu pred mojim gospodarem, kraljem. Ali je moj gospodar, kralj, kao anđeo Božji. Zato čini šta hoćeš.
- Jer ceo dom mog oca nije zaslužio ništa drugo nego da ga moj gospodar, kralj, pobije, a ti si ipak postavio svog slugu s onima koji jedu za tvojim stolom. Kako bih onda imao pravo da se žalim kralju?“
- A kralj mu reče: „Čemu još tvoje reči? Kažem ti, ti i Siba podelite zemlju.“
- Tada je Mefibošet rekao kralju: „Neka uzme sve, samo neka se moj gospodar, kralj, vratio s mirom u svoj dom.“
- Barzelaj iz Gilada došao je iz Rogelima da bi s kraljem pošao na Jordan i ispratio ga do Jordana.
- Barzelaj je bio veoma star čovek. Imao je osamdeset godina. Pošto je bio veoma bogat, snabdevao je kralja hranom dok je kralj boravio u Mahanaimu.
- Kralj je rekao Barzelaju: „Pođi sa mnom u Jerusalim, i ja ću se brinuti o tebi.“
- Ali Barzelaj je rekao kralju: „Koliko mi je još godina života ostalo da bih išao s kraljem u Jerusalim?
- Imam osamdeset godina. Mogu li da razaberem šta je dobro, a šta zlo? Može li tvoj sluga osetiti ukus onoga što jede i pije? Mogu li još slušati glas pevača i pevačica? Zašto da onda tvoj sluga bude na teretu mom gospodaru, kralju?
- Tvoj sluga može otpratiti kralja samo mali deo puta do Jordana. Zašto bi mi kralj uzvratio takvom nagradom?
- Molim te, dopusti svom sluzi da se vrati, da umrem u svom gradu, kod groba svog oca i svoje majke. Ali evo tvog sluge Himama, pa neka on pođe s mojim gospodarem, kraljem. Učini mu ono što je dobro u tvojim očima.“
- Tada je kralj rekao: „Himam će poći sa mnom i ja ću mu učiniti šta god želiš. Šta god zatražiš od mene, sve ću ti učiniti.“
- Tada je ceo narod prešao Jordan, a i kralj je prešao. Kralj je onda poljubio Barzelaja i blagoslovio ga, i on se vratio u svoje mesto.
- Kada je kralj prešao reku na putu za Gilgal, s njim je bio i Himam, ceo Judin narod i polovina Izraelovog naroda. Tako su s kraljem prešli reku.
- Svi Izraelci dolazili su pred kralja i govorili mu: „Zašto su te naša braća, Judini ljudi, kradom odveli? Zašto su kralja i njegov dom i sve Davidove ljude s njim preveli preko Jordana?“
- Tada su svi Judini ljudi odgovorili Izraelovim ljudima: „Zato što je kralj u bliskom srodstvu s nama. Zašto se vi ljutite zbog toga? Da li smo jeli na kraljev trošak? Da li smo dobili neki dar?“
- Ali Izraelovi ljudi su odgovorili Judinim ljudima: „Mi imamo deset puta više prava na kralja, pa tako i na Davida imamo više prava nego vi. Zašto ste nas onda prezreli? Zar ne treba mi da budemo prvi koji će vratiti kralja?“ Ali reči Judinih ljudi bile su oštrije od reči Izraelovih ljudi.
