Rat između Saulovog i Davidovog doma trajao je još dugo. David je bivao sve jači, a Saulov dom sve slabiji.
Davidu su se u Hebronu rodili sinovi. Prvenac mu je bio Amnon, od Ahinoame iz Jezraela,
drugi je bio Hileav, od Abigeje, Nabalove žene iz Karmela, treći Abšalom, sin Mahe, kćeri Talmaja, kralja Gesura,
četvrti Adonija, Agitin sin, peti Sefatija, Abitalin sin
i šesti Itram, od Davidove žene Egle. Oni su se rodili Davidu u Hebronu.
Dok je trajao rat između Saulovog doma i Davidovog doma, Abner je sve više učvršćivao svoj položaj u Saulovom domu.
Saul je imao inoču* koja se zvala Rispa, koja je bila Ajina kći. Jednog dana Išbošet je upitao Abnera: „Zašto si legao s inočom mog oca?“
* Inoča je žena u poligamnom braku koju muž uzima pored svoje prave supruge (to jest pravih supruga) i koja ima niži status od prave supruge.
Abner se jako razgnevio na Išbošetove reči, pa mu je rekao: „Jesam li ja pasja glava u Judi? Do danas sam pokazivao odanost prema domu tvog oca Saula, prema njegovoj braći i njegovim prijateljima i nisam dopustio da padneš u Davidove ruke, a ti me sada optužuješ za greh zbog jedne žene.
Zato neka Bog učini tako Abneru i neka mu još doda ako ne učinim Davidu ono za šta mu se Gospod zakleo –
da će oduzeti kraljevstvo Saulovom domu i utvrditi Davidov presto nad Izraelom i nad Judom od Dana do Beršebe.“
Išbošet više nije smeo ni reč da kaže Abneru jer ga se plašio.
Abner je odmah poslao glasnike Davidu i poručio mu: „Čija je zemlja?“ Zatim je dodao: „Sklopi savez sa mnom i moja će ruka biti s tobom i obratiću k tebi ceo Izrael.“
A on mu odgovori: „Dobro, sklopiću savez s tobom. Samo jedno tražim od tebe: ne dolazi pred mene ako sa sobom ne dovedeš Mihalu, Saulovu kćer, kad budeš dolazio pred moje lice.“
David je poslao glasnike i Saulovom sinu Išbošetu i poručio mu: „Vrati mi moju ženu Mihalu koju sam isprosio za sto filistejskih obrezaka.“
Išbošet je poslao po nju i uzeo je od njenog muža Faltila, Laisovog sina.
Njen muž je pošao za njom i plačući je pratio sve do Bahurima. Tada mu je Abner rekao: „Idi, vrati se!,“ i on se vratio.
Abner je već bio poslao glasnike Izraelovim starešinama i poručio im: „Još i ranije ste želeli da postavite Davida za svog kralja.
Učinite to sada, jer je Gospod rekao Davidu: ‘Rukom Davida, svog sluge, izbaviću svoj narod Izrael iz ruku Filisteja i iz ruku svih njegovih neprijatelja.’“
Tako je Abner govorio i Benjaminovim sinovima, a onda je otišao u Hebron da javi Davidu sve što želi Izrael i ceo Benjaminov dom.
Kada je Abner s dvadeset ljudi došao kod Davida u Hebron, David je priredio gozbu za Abnera i ljude koji su bili s njim.
Tada je Abner rekao Davidu: „Dopusti mi da se spremim pa da odem i sakupim sve Izraelce oko svog gospodara, kralja, tako da oni sklope savez s tobom. Ti ćeš kraljevati nad svim što ti duša želi.“ Tako je David otpustio Abnera, koji je otišao u miru.
Davidove sluge i Joab vraćali su se iz vojnog pohoda i sa sobom su nosili bogat plen. Abner više nije bio kod Davida u Hebronu, jer ga je David otpustio i on je otišao u miru.
Kad je Joab došao i sva vojska s njim, do njega je stigla vest: „Abner, Nerov sin, bio je kod kralja i kralj ga je pustio da ode u miru.“
Tada je Joab došao pred kralja i rekao: „Šta si to učinio? Abner je bio kod tebe. Zašto si ga pustio da ode u miru?
Dobro znaš kakav je Abner, Nerov sin, i znaš da je došao ovamo da te prevari, da sazna tvoje korake i sve što radiš.“
Tada je Joab otišao od Davida i poslao za Abnerom glasnike koji su ga vratili od bunara Sire. David nije znao ništa o tome.
Kada se Abner vratio u Hebron, Joab ga je odveo na stranu, u zasvođeni prolaz kod gradskih vrata, da s njim nasamo porazgovara. Ali tada mu je zabio mač u stomak, tako da je Abner umro zbog krvi Joabovog brata Asaela.
Kada je David kasnije saznao za to, rekao je: „Ja i moje kraljevstvo doveka smo nedužni u Gospodnjim očima; mi nismo krivi za krv Abnera, Nerovog sina.
Neka krivica padne na Joabovu glavu i na ceo dom njegovog oca! Neka Joabov dom nikada ne bude bez muškaraca koji će imati izliv, bez gubavaca, bez muškaraca koji se vretena hvataju, bez onih koji će od mača pasti i bez onih koji hleba neće imati!“
Tako su Joab i Abišaj, njegov brat, ubili Abnera jer je on pogubio njihovog brata Asaela u bici kod Gibeona.
Tada je David rekao Joabu i svim ljudima koji su bili s njim: „Razderite svoje haljine, opašite kostret i tugujte za Abnerom.“ Čak je i kralj David pošao za nosilima.
Kad su sahranili Abnera u Hebronu, kralj je glasno zaplakao na Abnerovom grobu, a sa njim i ceo narod.
Ovako je kralj naricao za Abnerom: „Zar je Abner morao da umre kao bezumnik što umire?
Ruke tvoje nisu bile vezane, niti su ti noge bile u bakarnim okovima. Pao si kao što se pada od ruke nepravednika.“ Tada je ceo narod još jače zaplakao za njim.
Još istog dana, ceo narod je došao i ponudio Davidu da nešto jede, da se uteši, ali David se zakleo rekavši: „Neka mi Bog učini tako i neka mi još doda ako pre nego što sunce zađe okusim hleb ili bilo šta drugo!“
Ceo narod je to čuo i to mu je bilo po volji, kao i sve drugo što je kralj učinio.
Tog dana ceo narod i svi u Izraelu shvatili su da nije kralj naredio da se pogubi Abner, Nerov sin.
Kralj je rekao svojim slugama: „Zar ne znate da je danas u Izraelu pao knez i veliki čovek?
Ali ja sam još uvek slab, iako sam pomazan za kralja, a ovi ljudi, Serujini sinovi, suviše su jaki za mene. Neka Gospod plati onom ko čini zlo prema njegovim zlim delima.“
