Upravo kada je David prešao vrh, u susret mu je došao Siba, Mefibošetov sluga, s dva osamarena magarca natovarena s dvesta hlebova, sto gruda suvog grožđa, sto gruda letnjeg voća* i velikim ćupom vina.*
Kralj je upitao Sibu: „Šta ćeš s tim?“ A Siba je odgovorio: „Magarci će biti kraljevoj porodici za jahanje, a hleb i letnje voće ljudima za jelo, dok će vino biti za piće onima koji se umore u pustinji.“
Tada je kralj upitao: „Gde je sin tvog gospodara?“ A Siba je odgovorio kralju: „Eno ga, ostao je u Jerusalimu, pošto je rekao: ‘Danas će mi Izraelov dom vratiti kraljevstvo mog oca.’“
Tada je kralj rekao Sibi: „Evo, tvoje je sve što pripada Mefibošetu.“ A Siba je rekao: „Klanjam ti se! Neka budem dostojan tvoje milosti, moj gospodaru, kralju!“
Kada je kralj David došao do Bahurima, odatle je izašao jedan čovek od Saulovog roda koji se zvao Šimej, Girin sin, i dok se približavao izgovarao je kletve.
Zatim je bacao kamenje na kralja Davida i na sve njegove sluge. Ceo narod i svi junaci bili su kralju zdesna i sleva.
Šimej ga je proklinjao rečima: „Odlazi! Odlazi, krvniče i ništarijo!
Gospod je obratio na tebe svu krivicu za krv Saulovog doma, na čije si se mesto zakraljio, i Gospod predaje kraljevstvo u ruke tvom sinu Abšalomu. Eto, sad te je snašla nevolja jer si kriv za krv!“
Tada Abišaj, Serujin sin, reče kralju: „Zar da ovaj mrtav pas proklinje mog gospodara, kralja? Molim te, dopusti da odem tamo i skinem mu glavu.“
Ali kralj odgovori: „Šta vi imate s tim, sinovi Serujini? Neka proklinje, jer mu je Gospod rekao da me proklinje. Ko onda sme da kaže: ‘Zašto tako činiš?’“
Onda David reče Abišaju i svim svojim slugama: „Evo, moj sin, koji je od mene izašao, traži moju dušu, pa kako onda ne bi ovaj Benjaminov sin! Pustite ga neka me proklinje, jer mu je Gospod tako rekao!
Možda će Gospod videti svojim očima, pa će mi Gospod uzvratiti dobrim za reči kojima me ovaj danas proklinje.“
David je sa svojim ljudima nastavio dalje putem, a Šimej je išao uz gorsku padinu uporedo s njim i proklinjao ga. Dok je tako išao uporedo s njim, bacao je na njega kamenje i dizao veliku prašinu.
Na kraju su kralj i ceo narod koji je bio s njim stigli umorni na svoje odredište i tu su se okrepili.
Abšalom i svi Izraelci ušli su u Jerusalim. Ahitofel je bio s njim.
Kada je Husaj Arhijanin, Davidov prijatelj, došao pred Abšaloma, rekao mu je: „Živeo kralj! Živeo kralj!“
Tada Abšalom reče Husaju: „Je li to odanost koju pokazuješ prema svom prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?“
A Husaj odgovori Abšalomu: „Nisam otišao jer želim da služim onom koga je izabrao Gospod, ovaj narod i svi Izraelci. S njim ću ostati.
Osim toga, kome ću služiti? Zar ne njegovom sinu? Kao što sam služio tvom ocu, tako ću i tebi služiti.“
Kasnije Abšalom reče Ahitofelu: „Daj nam savet šta da činimo.“
Tada Ahitofel reče Abšalomu: „Lezi s inočama* svog oca koje je on ostavio da čuvaju dvor. Tada će ceo Izrael čuti da si postao mrzak svom ocu, pa će se ohrabriti svi oni koji su uz tebe.“
* Inoča je žena u poligamnom braku koju muž uzima pored svoje prave supruge (to jest pravih supruga) i koja ima niži status od prave supruge.
Tako su na krovu razapeli šator za Abšaloma i on je legao s inočama svog oca na očigled celog Izraela.
U ono vreme, kada bi neko pitao za savet Ahitofela bilo bi kao da pita za savet Božji. Takav je bio svaki Ahitofelov savet i Davidu i Abšalomu.
