Jednog dana David je opet sakupio sve odabrane ljude iz Izraela, njih trideset hiljada.
Zatim je sa svim ljudima koji su bili s njim otišao u Judinu Valu da odatle donese kovčeg Božji, koji nosi ime Gospoda nad vojskama što sedi nad heruvimima.
Kovčeg Božji stavili su na nova kola da ga odvezu iz Abinadavove kuće koja se nalazila na brdu. Kolima su upravljali Uza i Ahijo, Abinadavovi sinovi.
Tako su kovčeg Božji odvezli iz Abinadavove kuće koja se nalazila na brdu, a Ahijo je išao ispred kovčega.
David i ceo Izraelov dom veselili su se pred Gospodom svirajući razne instrumente napravljene od smrekovog drveta, zatim harfe i druge žičane instrumente, daire, čegrtaljke i činele.
Kada su došli do Nahonovog gumna, Uza je pružio ruku i uhvatio kovčeg Božji, jer su ga goveda skoro prevrnula.
Ali tada se Gospod razgnevio na Uzu i Bog ga je udario zbog nepoštovanja koje je pokazao, tako da je umro tamo, pored kovčega Božjeg.
David se sažalio zbog toga što je Gospod u svom gnevu pogubio Uzu. Zato je to mesto prozvano Fares-Uza,* i tako se zove sve do današnjeg dana.
* „Fares-Uza“ znači „provala (gneva) na Uzu“.
Tog dana David se uplašio Gospoda i pomislio je: „Kako će Gospodnji kovčeg doći kod mene?“
David nije hteo da Gospodnji kovčeg prenese kod sebe u Davidov grad, već je dao da se on odnese u dom Obed-Edoma iz Gata.
Tako je Gospodnji kovčeg tri meseca ostao u kući Obed-Edoma iz Gata i Gospod je blagosiljao Obed-Edoma i ceo njegov dom.
Na kraju je do Davida stigla vest: „Gospod je blagoslovio Obed-Edomov dom i sve što on ima zbog kovčega Božjeg.“ Tada je David otišao u velikom veselju da prenese kovčeg Božji iz Obed-Edomovog doma u Davidov grad.
Kad su oni koji su nosili Gospodnji kovčeg napravili šest koraka, on je prineo na žrtvu junca i ugojeno tele.
David je iz sve snage igrao pred Gospodom, a imao je na sebi laneni efod.*
* Efod je bio deo odeće sličan kecelji koji se sastojao od prednjeg i zadnjeg dela.
Tako su David i ceo Izraelov dom pratili Gospodnji kovčeg radosno kličući i trubeći u rog.
Kada je Gospodnji kovčeg ulazio u Davidov grad, Saulova kći Mihala gledala je kroz prozor i videla kralja Davida kako poskakuje i igra pred Gospodom. Tada ga je prezrela u svom srcu.
Oni su doneli Gospodnji kovčeg i postavili ga na njegovo mesto u šatoru koji je David za njega podigao. Zatim je David prineo Gospodu žrtve paljenice i žrtve pomirnice.
Kada je David prineo žrtve paljenice i žrtve pomirnice, blagoslovio je narod u ime Gospoda nad vojskama.
Zatim je celom narodu, celom izraelskom mnoštvu, muškarcima i ženama, svakom razdelio po jedan okrugli hleb, zatim urme i suvo grožđe. Onda je narod otišao, svako svojoj kući.
Kada se David vratio da blagoslovi svoj dom, Saulova kći Mihala izašla mu je u susret i rekla: „Kako se danas proslavio kralj Izraelov kad se otkrio pred robinjama svojih slugu kao što se otkrivaju bezumni ljudi!“
Na to David reče Mihali: „Veselio sam se pred Gospodom koji me je izabrao na mesto tvog oca i njegovog doma i postavio me za vođu Gospodnjeg naroda, Izraela. Zato ću se veseliti pred Gospodom
i još više ću se poniziti i biću neznatan u svojim očima, a pred onim robinjama o kojima si govorila, pred njima ću se proslaviti.“
Mihala, Saulova kći, nije imala dece sve do svoje smrti.
