Posle toga, Abšalom je sebi nabavio kola, konje i pedeset ljudi koji su kao straža trčali pred njim.
On bi ustajao rano ujutru, a zatim bi stajao pored puta koji vodi prema gradskim vratima. Svakog ko je imao neku parnicu i išao kod kralja na sud, Abšalom bi pozvao i upitao ga: „Iz kog si grada?“ A kad bi čovek odgovorio: „Tvoj sluga je iz jednog od Izraelovih plemena,“
tada bi mu Abšalom rekao: „Vidiš, tvoja stvar je dobra i pravedna, ali nema ko da te sasluša kod kralja.“
Zatim bi nastavio: „Kada bih ja bio postavljen za sudiju u zemlji, da kod mene dolazi svako ko ima neku parnicu ili spor, ja bih mu udelio pravdu.“
Kad bi se neko približio da mu se pokloni, on bi pružio ruku, privukao ga k sebi i poljubio.
Abšalom je tako činio sa svim Izraelcima koji su dolazili kod kralja na sud. Tako je Abšalom pridobijao srca Izraelaca.
Kad je prošlo četrdeset godina,* Abšalom je rekao kralju: „Molim te, dopusti mi da odem u Hebron da ispunim zavet koji sam dao Gospodu.
* Verovatno 40 godina otkako je David pomazan za kralja. Vidi 1. Samuelova 16:13.
Tvoj sluga se zavetovao kad je bio u Gesuru u Siriji, rekavši: ‘Ako me Gospod vrati u Jerusalim, izvršiću službu Gospodu.’“
Kralj mu je odgovorio: „Idi s mirom.“ Tada je on ustao i otišao u Hebron.
Zatim je Abšalom razaslao uhode po svim Izraelovim plemenima i poručio im: „Kad čujete zvuk roga, povičite: ‘Abšalom je postao kralj u Hebronu!’“
Iz Jerusalima je s Abšalomom otišlo dvesta ljudi koji su bili pozvani, ništa ne sumnjajući i ne znajući šta se sprema.
Kada je Abšalom prineo žrtve, poslao je po Ahitofela iz Gilona, Davidovog savetnika, da dođe iz Gilona. Zavera je uzimala sve više maha i sve više ljudi priključivalo se Abšalomu.
U međuvremenu, kod Davida je stigao glasnik i javio mu: „Srca Izraelaca priklonila su se Abšalomu.“
Tada je David rekao svim svojim slugama koje su bile s njim u Jerusalimu: „Ustanite i bežimo, jer nećemo umaći Abšalomu! Požurite, da on ne bude brži i ne stigne nas, pa nam nanese zlo i udari na grad oštricom mača!“
Tada su kraljeve sluge rekle kralju: „Tvoje sluge učiniće sve što želi naš gospodar, kralj.“
Tako je kralj otišao sa svim svojim domom. Ostavio je samo deset žena, svojih inoča, da se brinu o dvoru.
Kralj je otišao sa svim narodom i zaustavio se u Bet-Meraku.
Sve njegove sluge prošle su pred njim da bi prešli dolinu Kedron. Svi Hereteji i svi Feleteji i svi iz Gata, šesto ljudi koji su ga pratili iz Gata, prolazili su pred kraljevim licem.
Tada je kralj rekao Itaju iz Gata: „Zašto i ti ideš s nama? Vrati se i ostani kod kralja. Ti si tuđinac i izgnanik iz svoje zemlje.
Juče si došao, pa zar da te danas povedem da lutaš s nama, da ideš kuda i ja idem? Vrati se i povedi sa sobom i svoju braću, a Gospod neka ti pokaže milost i vernost!“
Ali Itaj reče kralju: „Tako živ bio Gospod i tako živ bio kralj, moj gospodar, gde god bude kralj, moj gospodar, bilo da se radi o životu ili smrti, tu će biti i tvoj sluga!“
Tada David reče Itaju: „Hajde, prođi!“ Tako je Itaj iz Gata prošao sa svim svojim ljudima i sa svom svojom decom koja su bila s njim.
Svi su ljudi tog kraja glasno plakali dok je narod prelazio dolinu. Kralj je stajao u dolini Kedron, a ceo narod prolazio je putem koji vodi u pustinju.
Bio je tu i Sadok sa svim Levitima koji su nosili kovčeg saveza Božjeg. Oni su spustili kovčeg Božji pored Abijatara dok ceo narod nije izašao iz grada.
Tada je kralj rekao Sadoku: „Vrati kovčeg Božji u grad. Ako nađem milost u Gospodnjim očima, on će me dovesti nazad i dopustiće mi da opet vidim kovčeg i njegovo prebivalište.
A ako kaže: ‘Nisi mi po volji,’ neka učini sa mnom šta hoće.“
Kralj je zatim rekao svešteniku Sadoku: „Zar nisi ti videlac? Vrati se u miru u grad s Ahimasom, svojim sinom, i s Jonatanom, Abijatarovim sinom. Vratite se i vi i vaša dva sina.
Evo, ja ću se zadržati kraj prelaza u pustinji dok od vas ne dođe glasnik i ne donese mi vesti.“
Tako su Sadok i Abijatar vratili kovčeg Božji u Jerusalim i tamo su ostali.
David se plačući i pokrivene glave penjao uz Maslinsku goru. Išao je bosonog, a ceo narod koji je bio s njim išao je pokrivene glave plačući.
Do Davida je stigla vest da Ahitofel takođe učestvuje u zaveri s Abšalomom. Tada je David rekao: „Gospode, molim te, pretvori Ahitofelov savet u ludost!“
Kada je David došao na vrh gore, tamo gde se narod klanja Bogu, u susret mu je došao Husaj Arhijanin, razderane haljine i glave posute prašinom.
David mu je rekao: „Ako pođeš sa mnom, bićeš mi na teretu.
Ali ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: ‘Tvoj sam sluga, kralju! Ranije sam služio tvom ocu, a sada ću tebi služiti,’ tada ćeš moći da osujetiš Ahitofelove savete i okreneš ih u moju korist.
Zar neće s tobom biti i sveštenici Sadok i Abijatar? Sve što čuješ na kraljevom dvoru kaži sveštenicima Sadoku i Abijataru.
S njima su i dva njihova sina, Ahimas, Sadokov sin, i Jonatan, Abijatarov sin. Preko njih mi javljajte sve što čujete.“
Tako se Davidov prijatelj Husaj vratio u grad, a Abšalom je stigao u Jerusalim.
