Jednom je u Davidovim danima tri godine uzastopno vladala glad. David se obratio Gospodu za savet, a Gospod mu je rekao: „Na Saulu i na njegovom domu leži krivica za krv zbog Gibeonjana koje je pobio.“
Tada je kralj pozvao Gibeonjane i razgovarao s njima. (Gibeonjani nisu bili Izraelci, nego ostatak Amoreja. Premda su im se Izraelovi sinovi obavezali zakletvom, Saul je hteo da ih pobije u svojoj revnosti za Izraelove i Judine sinove.)
Zato je David rekao Gibeonjanima: „Šta da učinim za vas? Čime da očistim taj greh da biste blagoslovili Gospodnje nasledstvo?“
Gibeonjani su mu odgovorili: „Ne tražimo ni srebra ni zlata od Saula i njegovog doma, niti imamo pravo da pogubimo bilo koga u Izraelu.“ David je na to rekao: „Učiniću za vas šta god tražite.“
A oni su rekli kralju: „Pošto nas je taj čovek uništavao i smišljao kako da nas istrebi, da nas ne bude nigde na Izraelovom području,
neka nam se preda sedam njegovih sinova da javno izložimo njihova tela pred Gospodom, na Gibeonu, gori Gospodnjoj.“ Tada je kralj rekao: „Predaću vam ih.“
Ali kralj se smilovao Mefibošetu, sinu Jonatana, Saulovog sina. David je to učinio zbog zakletve kojom su se on i Jonatan, Saulov sin, jedan drugome zakleli pred Gospodom.
Tako je kralj uzeo dva sina koja je Rispa, Ajina kći, rodila Saulu, to jest Armonija i Mefibošeta, i još pet sinova koje je Meraba, Saulova kći, rodila Adrielu, sinu Barzelaja iz Abel-Meola.
Zatim ih je predao u ruke Gibeonjanima koji su javno izložili njihova tela na gori pred Gospodom. Tako su sva sedmorica zajedno ubijena. Bili su pogubljeni prvih dana žetve, na početku žetve ječma.
Rispa, Ajina kći, uzela je kostret i prostrla je sebi na stenu, i ostala tu od početka žetve pa dok kiša s neba nije pala na njih. Pazila je da se danju ptice nebeske ne spuste na njih i da im se noću zveri poljske ne približe.
Posle nekog vremena javili su Davidu šta je učinila Rispa, Ajina kći, Saulova inoča.
David je otišao i od stanovnika Jabeša u Giladu, uzeo Saulove kosti i kosti njegovog sina Jonatana koje su krišom odneli s trga u Bet-Sanu, gde su ih Filisteji obesili onog dana kad su porazili Saula na Gilboi.
Zatim je odneo odatle Saulove kosti i kosti njegovog sina Jonatana, a pokupili su i kosti onih ljudi koji su bili javno izloženi.
Zatim su sahranili Saulove kosti i kosti njegovog sina Jonatana u Zeli u Benjaminovoj zemlji, u grobu Kiša, Saulovog oca, i tako su izvršili sve kako ih je kralj uputio. Posle toga, Bog je uslišio njihove usrdne molitve za zemlju.
Filisteji su opet zaratili s Izraelom, tako da je David otišao sa svojim slugama da se bori protiv Filisteja. Na kraju se David umorio.
Išbi-Benob, jedan od Refaima,* čije je bakarno koplje bilo teško trista sikala* i koji je imao pripasan novi mač, hteo je da ubije Davida.
* 1) Doslovno: „jedan od Refe“ [Refinih potomaka]. Refino ime je ovde upotrebljeno kao opšti naziv za sve ljude divovskog rasta. 2) Oko 3,42 kilograma. Vidi dodatak na kraju knjige.
Ali Abišaj, Serujin sin, priskočio je Davidu u pomoć, udario Filistejina i ubio ga. Tada su se Davidovi ljudi zakleli Davidu: „Više nećeš ići s nama u boj, da ne bi ugasio Izraelovu svetiljku!“
Posle toga, opet je izbio rat s Filistejima u Gobu.* Tada je Sibehaj iz Huša ubio Safa, jednog od Refaima.
Kada je opet izbio rat s Filistejima u Gobu, Elhanan, sin Jare-Oregima iz Betlehema, ubio je brata Golijata iz Gata, čije je koplje imalo dršku kao tkalačko vratilo.
Onda je opet izbio rat u Gatu, gde je bio jedan ogroman čovek, koji je imao šest prstiju na svakoj ruci i na svakoj nozi, ukupno dvadeset i četiri. I on je bio jedan od Refaima.
Kad se rugao Izraelu, ubio ga je Jonatan, sin Davidovog brata Šimeja.
Ta četvorica bili su Refaimi iz Gata, a poginuli su od Davidove ruke i od ruku njegovih slugu.
