- Abšalom, sin Davidov, imao je lepu sestru koja se zvala Tamara. Dogodilo se da se u nju zaljubio Amnon, Davidov sin.
- To je toliko mučilo Amnona da se skoro razboleo zbog svoje sestre Tamare, jer je ona bila devica i u njegovim očima je izgledalo nemoguće da učini s njom ono što je želeo.
- Ali, Amnon je imao prijatelja koji se zvao Jonadav i koji je bio sin Šimeja, Davidovog brata. Jonadav je bio veoma lukav čovek.
- On mu je rekao: „Zašto si svakog jutra tako potišten, kraljev sine? Zar mi nećeš reći?“ Tada mu Amnon odgovori: „Volim Tamaru, sestru mog brata Abšaloma.“
- A Jonadav mu reče: „Lezi u postelju i pravi se kao da si bolestan. Kad dođe tvoj otac da te poseti, ti mu kaži: ‘Molim te, neka dođe moja sestra Tamara i neka mi pripremi nešto za jelo jer sam bolestan. Ali neka pred mojim očima priprema jelo da gledam, i onda ću jesti iz njene ruke.’“
- Tako je Amnon legao i pravio se da je bolestan, a kralj je došao da ga poseti. Tada je Amnon rekao kralju: „Molim te, neka dođe moja sestra Tamara i neka mi pred mojim očima ispeče dva peciva da jedem iz njene ruke jer sam bolestan.“
- Tada je David poslao glasnike kod Tamare kući i poručio joj: „Molim te, idi u kuću svog brata Amnona i pripremi mu jelo.“
- Tamara je otišla u kuću svog brata Amnona koji je ležao u postelji. Uzela je brašno, umesila testo i pred njegovim očima napravila peciva i ispekla ih.
- Onda je uzela činiju i stavila je pred njega, ali Amnon nije hteo da jede, već je rekao: „Neka svi izađu napolje!“ I svi su izašli.
- Tada Amnon reče Tamari: „Donesi mi jelo u moju sobu da jedem iz tvoje ruke.“ Tamara je uzela peciva koja je napravila i odnela ih svom bratu Amnonu u sobu.
- Kada mu se približila da bi mu dala da jede, on ju je zgrabio i rekao joj: „Dođi, lezi sa mnom, sestro moja.“
- Ali ona mu odgovori: „Nemoj, brate moj! Nemoj me osramotiti, jer se tako ne radi u Izraelu! Ne čini to sramno i bezumno delo.
- Kuda bih ja sa svojom sramotom? A ti bi bio kao neki bezumnik u Izraelu. Molim te, razgovaraj s kraljem. On me neće tebi uskratiti.“
- Ali on nije hteo da je posluša, već ju je savladao, legao s njom i osramotio je.
- Tada je Amnon osetio veliku mržnju prema njoj, i mržnja kojom ju je mrzeo bila je veća od ljubavi kojom ju je ranije voleo. Zato joj je rekao: „Ustani, odlazi!“
- Tada mu je ona rekla: „Nemoj, brate moj! Ako me oteraš, učinićeš mi veće zlo od onog koje si mi već naneo!“ Ali on nije hteo da je posluša.
- Tada je pozvao svog slugu koji ga je posluživao i dao mu nalog: „Vodi ovu ženu napolje i zaključaj vrata za njom.“
- (Ona je na sebi imala dugu prugastu haljinu, jer su kraljeve kćeri, device, nosile takve haljine.) Njegov sluga ju je izveo napolje i zaključao vrata za njom.
- Tamara se posula pepelom po glavi i razderala prugasti ogrtač koji je imala na sebi. Pokrila je rukama glavu i otišla plačući.
- Abšalom, njen brat, rekao joj je: „Da nije tvoj brat Amnon bio s tobom? Sada, sestro moja, ćuti, jer ti je brat. Nemoj to primati k srcu.“ Tako je Tamara ostala u kući svog brata Abšaloma i živela povučenim životom.
- Kada je kralj David čuo šta se dogodilo, veoma se razgnevio.
- Abšalom nije govorio s Amnonom ni ružno ni lepo, jer je zamrzeo Amnona zato što je osramotio njegovu sestru Tamaru.
- Posle dve godine Abšalom je strigao ovce u Bal-Asoru, blizu Jefrema, i pozvao je sve kraljeve sinove.
- Tako je Abšalom došao kod kralja i rekao mu: „Evo, tvoj sluga striže ovce. Molim te, neka kralj i njegove sluge pođu s tvojim slugom.“
- Ali kralj je odgovorio Abšalomu: „Ne, sine, nećemo svi ići da ti ne bismo bili na teretu.“ Abšalom ga je nagovarao, ali kralj nije pristao da ide, već ga je blagoslovio.
- Na kraju je Abšalom rekao: „Ako nećeš ti da ideš, molim te, pusti barem da moj brat Amnon pođe s nama.“ A kralj ga je upitao: „Zašto da pođe s tobom?“
- Ali Abšalom ga je nagovarao tako da je kralj na kraju pustio s njim Amnona i sve svoje sinove.
- Tada je Abšalom dao nalog svojim slugama: „Pazite, kad se Amnonovo srce razveseli od vina, ja ću vam kazati: ‘Ubijte Amnona.’ Tada ga ubijte. Ne bojte se. Nisam li vam ja tako zapovedio? Budite hrabri i odvažni.“
- Abšalomove sluge učinile su s Amnonom baš onako kako im je zapovedio Abšalom. Tada su ustali svi ostali kraljevi sinovi, uzjahali svoje mazge i pobegli.
- Dok su oni još bili na putu, do Davida je stigla vest: „Abšalom je pobio sve kraljeve sinove, nije ostao nijedan.“
- Tada je kralj ustao, razderao svoje haljine i legao na zemlju, a sve njegove sluge stajale su oko njega razderanih haljina.
- Ali Jonadav, sin Šimeja, Davidovog brata, rekao je: „Neka moj gospodar ne misli da su pobijeni svi mladići, kraljevi sinovi, jer je poginuo samo Amnon. Abšalom je tako naredio, jer je to smišljao još od onog dana kada je Amnon osramotio njegovu sestru Tamaru.
- Zato neka sada moj gospodar, kralj, ne prima k srcu vest da su poginuli svi kraljevi sinovi. Poginuo je samo Amnon.“
- Abšalom je u međuvremenu pobegao. Kasnije je jedan mladi stražar podigao oči i ugledao mnoštvo ljudi kako dolaze putem koji je bio iza njega, niz gorske padine.
- Tada je Jonadav rekao kralju: „Evo, dolaze kraljevi sinovi. Upravo je onako kako je rekao tvoj sluga.“
- Tek što je on to izgovorio, ušli su kraljevi sinovi i glasno zaplakali. Takođe su i kralj i sve njegove sluge mnogo plakali.
- Abšalom je pobegao i otišao kod Talmaja, Amijudovog sina, kralja Gesura. David je sve vreme tugovao za svojim sinom.
- Tako je Abšalom pobegao u Gesur i ostao tamo tri godine.
- Kasnije je David poželeo da ode kod Abšaloma, jer je prežalio Amnonovu smrt.
