Joab, Serujin sin, primetio je da se kraljevo srce priklonilo Abšalomu.
Tada je Joab poslao sluge u Tekoju da odatle dovedu jednu mudru ženu, pa joj je rekao: „Napravi se kao da si u žalosti, obuci haljine koje se nose u žalosti i nemoj se mazati uljem. Budi kao žena koja je već dugo u žalosti za nekim ko joj je umro.
Zatim idi kod kralja i kaži mu tako i tako.“ Joab joj je rekao šta da kaže.
Žena iz Tekoje došla je pred kralja, pala ničice, licem do zemlje i rekla: „Kralju, pomozi mi!“
A kralj ju je upitao: „Šta ti se dogodilo?“ A ona je odgovorila: „Evo, ja sam udovica, muž mi je umro.
Tvoja sluškinja je imala dva sina. Jednom su se njih dvojica posvađala u polju, a nije bilo nikog da ih razdvoji. Na kraju je jedan od njih udario drugog i ubio ga.
Sada se sva rodbina podigla protiv tvoje sluškinje i govori: ‘Predaj nam onog koji je ubio svog brata, da ga pogubimo za život njegovog brata kog je ubio. Hoćemo da istrebimo naslednika!’ Oni će ugasiti iskru koja mi je preostala i neće ostaviti mom mužu ni imena ni potomstva na zemlji.“
Tada kralj reče ženi: „Idi svojoj kući, a ja ću dati upute kako da se postupi u tvom slučaju.“
Žena iz Tekoje reče kralju: „Gospodaru moj, kralju, neka na mene i na dom mog oca padne krivica, a kralj i njegov presto neka su nedužni.“
Zatim kralj nastavi: „Ako ti neko nešto kaže, dovedi ga meni i više te nikada neće dirati.“
A ona reče: „Molim te, neka se kralj seti Gospoda, svog Boga, da krvni osvetnik ne bi učinio još veće zlo i da mi ne bi pogubili i drugog sina.“ A on reče: „Tako živ bio Gospod, nijedna dlaka s glave neće mu pasti na zemlju.“
Ali žena reče: „Molim te, dopusti da tvoja sluškinja kaže još jednu reč svom gospodaru, kralju.“ A on reče: „Kaži!“
Tada žena reče: „Zašto si onda doneo takvu odluku protiv Božjeg naroda? Kad kralj ovako govori, kao da sam sebe osuđuje što nije vratio onog kog je prognao.
Jer svi ćemo umreti i bićemo kao voda koja se prolije na zemlju i više se ne može sakupiti. Ali Bog ne oduzima život, nego je omogućio da onaj koga je neko prognao ne ostane prognan pred njim.
Ja sam došla da ovo kažem kralju, svom gospodaru, jer su me ljudi uplašili. Zato je tvoja sluškinja pomislila: ‘Obratiću se kralju. Možda će kralj postupiti po reči svoje robinje.
Kralj je saslušao svoju robinju i obećao da će je izbaviti iz ruku onog ko želi da ukloni mene i mog sina iz nasledstva koje nam je Bog dao.’
Zato je tvoja sluškinja pomislila: ‘Neka me umiri reč mog gospodara, kralja.’ Jer je moj gospodar, kralj, kao anđeo Božji i razlikuje dobro od lošeg. Neka Gospod, tvoj Bog, bude s tobom.“
Tada kralj odgovori ženi: „Molim te, nemoj mi prećutati ono što ću te sada upitati.“ A žena reče: „Neka govori moj gospodar, kralj.“
Tada je kralj upita: „Je li Joabova ruka s tobom u svemu ovome?“ A žena odgovori: „Tako živa bila duša tvoja, moj gospodaru, kralju, ne može se ni desno ni levo od svega što je rekao moj gospodar, kralj. Da, tvoj sluga Joab zapovedio mi je ovo i on je rekao tvojoj sluškinji šta da kaže.
Tvoj sluga Joab učinio je to da stvari izgledaju drugačije, ali je moj gospodar mudar kao anđeo Božji i zna sve šta se zbiva na zemlji.“
Tada kralj reče Joabu: „Evo, učiniću tako. Idi i dovedi nazad mog sina Abšaloma.“
Joab pade ničice, licem do zemlje, i blagoslovi kralja. Zatim Joab reče: „Danas tvoj sluga zna da je našao milost u tvojim očima, gospodaru moj, kralju moj, jer je kralj postupio po reči svog sluge.“
Tada je Joab ustao, otišao u Gesur i doveo Abšaloma u Jerusalim.
Ali kralj je rekao: „Neka se vrati svojoj kući, ali moje lice neće videti.“ Tako se Abšalom vratio svojoj kući, ali kraljevo lice nije video.
U celom Izraelu nije bilo čoveka koga su zbog lepote toliko hvalili kao što su hvalili Abšaloma. Od glave do pete na njemu nije bilo mane.
Kada se šišao, a morao je da se šiša krajem svake godine jer mu je kosa bila preteška, kosa s njegove glave bila je teška dvesta sikala,* po kraljevskoj meri.
* Oko 2,3 kilograma. Vidi dodatak na kraju knjige.
Abšalomu su se rodila tri sina i jedna kći po imenu Tamara. Ona je bila veoma lepa.
Abšalom je živeo u Jerusalimu dve godine, ali nije video kraljevo lice.
Zato je Abšalom poslao po Joaba jer je hteo da ga pošalje kod kralja, ali on nije hteo da dođe. Poslao je po njega i drugi put, ali on opet nije hteo da dođe.
Onda je Abšalom rekao svojim slugama: „Znate da Joab ima njivu pored moje i da na njoj raste ječam. Idite i zapalite je!“ Tako su Abšalomove sluge zapalile njivu.
Tada je Joab ustao, otišao kod Abšaloma u kuću i upitao ga: „Zašto su tvoje sluge zapalile moju njivu?“
Abšalom je rekao Joabu: „Evo, poslao sam po tebe i poručio sam ti: ‘Dođi ovamo da te pošaljem kod kralja da mu kažeš: ‘Zašto sam se vratio iz Gesura? Bolje bi mi bilo da sam tamo i ostao. Dopusti sad da vidim kraljevo lice, pa ako ima na meni neka krivica, neka me on onda pogubi.’“
Joab je otišao kod kralja i sve mu to preneo. Tada je kralj pozvao Abšaloma koji je došao pred njega i pao ničice, licem do zemlje. Kralj je zatim poljubio Abšaloma.
