Posle toga Gospod je odredio još sedamdeset drugih i poslao ih po dvojicu pred sobom u svaki grad i mesto u koje je i sam nameravao da dođe.
I rekao im je: „Žetva je zaista velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.
Idite! Evo, šaljem vas kao jaganjce među vukove.
Ne nosite kesu za novac, ni torbu, ni sandale i putem nikoga nadugačko ne pozdravljajte kako je to običaj.
U koju god kuću uđete, prvo recite: ‘Mir ovoj kući!’
I ako tamo bude prijatelj mira, vaš mir će ostati na njemu. A ako ne bude, vratiće se vama.
Zato ostanite u toj kući i jedite i pijte ono što vam se ponudi, jer je radnik dostojan svoje plate. Ne prelazite iz kuće u kuću.
U koji god grad uđete pa vas prime, jedite ono što se iznese pred vas
i lečite bolesne u njemu. Govorite im: ‘Približilo vam se Božje kraljevstvo.’
Ali u koji god grad uđete pa vas ne prime, izađite na njegove ulice i recite:
‘Otresamo s nogu svojih i prašinu vašeg grada za svedočanstvo protiv vas. Ali znajte ovo: Približilo se Božje kraljevstvo.’
Kažem vam da će u onaj dan lakše biti Sodomu nego tom gradu.
Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Betsaido! Jer da su se čuda koja su se dogodila u vama dogodila u Tiru i Sidonu, već bi se odavno pokajali sedeći u kostreti i pepelu.
Zato će Tiru i Sidonu biti lakše na sudu nego vama.
A ti, Kapernaume, zar ćeš se do nebesa uzvisiti? U grob ćeš pasti!
Ko sluša vas, sluša i mene. Ko odbacuje vas, odbacuje i mene. A ko odbacuje mene, odbacuje i onoga koji me je poslao.“
Zatim su se sedamdesetorica vratila radosna, govoreći: „Gospode, čak nam se i demoni pokoravaju kroz tvoje ime.“
A on im je rekao: „Gledao sam Sotonu kako je kao munja pao s neba.
Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i škorpijama i na svaku neprijateljsku silu, i ništa vam neće nauditi.
Ali ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što je vaše ime zapisano na nebesima.“
U taj čas on je uskliknuo u Duhu svetom i rekao: „Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, jer si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio si maloj deci. Da, Oče, jer ti si hteo da tako bude.
Sve mi je predao moj Otac. Niko ne zna ko je Sin, osim Oca, i niko ne zna ko je Otac, osim Sina i onoga kome Sin hoće da ga otkrije.“
Tada se okrenuo učenicima i nasamo im rekao: „Srećne su oči koje gledaju ono što vi gledate.
Jer kažem vam, mnogi proroci i kraljevi želeli su da vide to što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju to što vi čujete, ali nisu čuli.“
Jedan čovek, poznavalac Zakona, ustao je i u nameri da ga iskuša upitao ga je: „Učitelju, šta treba da radim da bih nasledio večni život?“
On mu reče: „Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš?“
Čovek mu odgovori: „Voli Gospoda, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svom svojom snagom i svim svojim umom, i svog bližnjeg kao samog sebe.“*
Isus mu na to reče: „Tačno si odgovorio. ‘Čini to i živećeš.’“
A čovek je želeo da se pokaže pravednim, pa je rekao: „A ko je moj bližnji?“
Isus na to reče: „Jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji su ga svukli i pretukli i otišli ostavivši ga polumrtvog.
Tim putem je slučajno silazio jedan sveštenik, ali kad ga je video prešao je na drugu stranu.
Isto tako i Levit, kad ga je video prolazeći tuda, prešao je na drugu stranu.
A i jedan Samarićanin je prolazeći tim putem došao do njega, i kad ga je video, sažalio se.
On mu je prišao i previo mu rane, zalivši ih uljem i vinom. Zatim ga je stavio na svoju životinju i doveo ga u gostionicu i pobrinuo se za njega.
Sutradan je izvadio dva denara, dao ih gostioničaru i rekao: ‘Pobrini se za njega, i ako potrošiš više od ovoga, platiću ti kad se vratim.’
Šta misliš, koji je od ove trojice bio bližnji čoveku koji je pao u ruke razbojnicima?“
On je odgovorio: „Onaj koji mu je iskazao milosrđe.“ Tada mu je Isus rekao: „Idi pa i ti čini tako.“
Dok su tako putovali, ušao je u jedno selo. Tamo ga je jedna žena koja se zvala Marta primila u kuću.
Ta žena je imala sestru koja se zvala Marija. Ona je sela kod Gospodovih nogu i slušala njegove reči.
Marta je bila zaokupljena posluživanjem. Zato je prišla i rekla: „Gospode, zar ne mariš što me je sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj da mi pomogne.“
Gospod joj je na to rekao: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš oko mnogo toga,
a malo toga je potrebno ili samo jedno. Marija je izabrala bolji deo, koji joj se neće oduzeti.“
