Kad je sve to rekao narodu koji ga je slušao, ušao je u Kapernaum.
Jedan stotnik* je imao bolesnog slugu, koji samo što nije umro, a bio mu je drag.
* Ili: „centurion“. to jest zapovednik čete od 100 vojnika.
Kad je čuo za Isusa, poslao je k njemu judejske starešine da ga zamole da dođe i da mu izleči slugu.
Oni su došli kod Isusa i usrdno ga zamolili: „Zaslužuje da mu to učiniš,
jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.“
Tada je Isus pošao s njima. Kad je bio nedaleko od kuće, stotnik je već poslao prijatelje da mu kažu: „Gospodine, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov.
Zato sebe nisam smatrao dostojnim da dođem k tebi. Nego reci reč da ozdravi moj sluga.
Jer i ja imam svoje pretpostavljene, a imam i vojnike koji su mi podređeni, pa jednom kažem: ‘Idi!’ i on ode, a drugom: ‘Dođi!’ i on dođe, i svom sluzi: ‘Uradi to!’ i on uradi.“
Kad je Isus to čuo, zadivio mu se, pa se okrenuo narodu koji je išao za njim i rekao: „Kažem vam, ni u Izraelu nisam našao tako veliku veru.“
Kad su se oni koji su bili poslati vratili kući, našli su slugu zdravog.
Nedugo zatim, uputio se u grad koji se zove Nain, a s njim su išli njegovi učenici i mnoštvo ljudi.
Kad se približio gradskim vratima, iznosili su mrtvaca, jedinca u majke, koja je bila udovica. S njom je bilo i mnogo ljudi iz grada.
Kad ju je Gospod ugledao, sažalio se na nju i rekao joj: „Ne plači.“
Zatim je prišao i dotakao nosila. Oni koji su ih nosili stali su, a on je rekao: „Mladiću, tebi govorim, ustani!“
I mrtvac je seo i progovorio, i Isus ga je dao njegovoj majci.
Sve je obuzeo strah i slavili su Boga, govoreći: „Veliki je prorok podignut među nama“ i „Bog je pohodio svoj narod.“
Vest o tome što je učinio proširila se po svoj Judeji i okolini.
Jovanovi učenici su izvestili Jovana o svemu ovome.
Zato je Jovan pozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodu da ga pitaju: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?“
Kad su ti ljudi došli k njemu, rekli su: „Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi da te pitamo: ‘Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?’“
A on je tog časa mnoge izlečio od nemoći, teških bolesti i zlih duhova i mnogim slepim ljudima podario vid.
Zato je odgovorio toj dvojici: „Idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: Slepi vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se objavljuje dobra vest.
Srećan je onaj ko se zbog mene ne pokoleba u veri.“
Kad su Jovanovi glasnici otišli, počeo je narodu da govori o Jovanu: „Šta ste izašli da gledate u pustinji? Trsku koju ljulja vetar?
Šta ste onda izašli da vidite? Čoveka obučenog u raskošne haljine? Pa, oni koji nose divnu odeću i žive u raskoši nalaze se u kraljevskim dvorima.
Šta ste onda izašli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, i mnogo više od proroka.
To je onaj za koga je pisano: ‘Evo, ja šaljem svog glasnika pred tvojim licem, koji će pripremiti put tvoj pred tobom.’*
Kažem vam, među rođenima od žene niko nije veći od Jovana, ali ko je najmanji u Božjem kraljevstvu, veći je od njega.“
A svi ljudi i poreznici, kad su to čuli, priznali su da je Bog pravedan krstivši se Jovanovim krštenjem.
A fariseji i poznavaoci zakona odbacili su Božji savet, jer nisu hteli da ih Jovan krsti.
I Gospod reče: „S kim, dakle, da uporedim ljude ovog naraštaja? Kome su slični?
Slični su deci koja sede na trgu i međusobno se dovikuju: ‘Svirali smo vam frulu, ali niste igrali. Naricali smo, ali niste plakali.’
Jer došao je Jovan Krstitelj, koji nije jeo hleb niti pio mlado vino, a vi govorite: ‘Demon je u njemu.’
Došao je Sin čovečiji, koji jede i pije, a vi govorite: ‘Gle izelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!’
Ali mudrost opravdavaju sva njena deca.“
Jedan farisej ga je molio da ruča s njim. Zato je on ušao u farisejevu kuću i zauzeo mesto za stolom.
I jedna žena koja je u gradu bila poznata kao grešnica saznala je da je on na obroku u farisejevoj kući, pa je donela bočicu mirisnog ulja,
smestila se kod njegovih nogu i sva uplakana počela da mu kvasi noge suzama i da ih briše svojom kosom. Ljubila mu je noge i mazala ih mirisnim uljem.
Kad je to video farisej koji ga je pozvao, pomislio je u sebi: „Da je ovaj čovek prorok, znao bi ko je ova žena koja ga dotiče i kakva je, da je grešnica.“
A Isus mu je rekao: „Simone, imam nešto da ti kažem.“ A on reče: „Učitelju, kaži!“
„Dva čoveka su bila dužna nekom zajmodavcu. Jedan mu je dugovao petsto denara,* a drugi pedeset.
* Rimski srebrnik koji je težio 3,85 grama.
Kako nisu mogli da vrate dug, on je spremno oprostio obojici. Dakle, koji će ga od njih više voleti?“
Simon odgovori: „Verovatno onaj kome je oprostio više.“ Isus mu reče: „Ispravno si prosudio.“
I okrenuvši se prema ženi, reče Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću, i nisi mi dao vode za noge. A ova žena mi je noge oblila suzama i obrisala ih svojom kosom.
Nisi me pozdravio poljupcem, a ova žena, otkako sam ušao, nije prestala da mi ljubi noge.
Nisi mi namazao glavu uljem, a ova žena mi je namazala noge mirisnim uljem.
Zbog toga, kažem ti, oprošteni su joj gresi, kojih je mnogo, jer je mnogo ljubavi imala. A kome je malo oprošteno, malo ljubavi ima.“
Zatim joj reče: „Oprošteni su ti gresi.“
Tada su oni koji su bili s njim za stolom pomislili u sebi: „Ko je ovaj da i grehe oprašta?“
A ženi je rekao: „Tvoja vera te je spasla. Idi s mirom.“
