Tada im je ispričao poređenje o tome da uvek treba da se mole i da ne odustaju:
„U jednom gradu bio je jedan sudija koji se nije bojao Boga i koji nije mario za ljude.
A u tom gradu je bila i jedna udovica koja je dolazila k njemu i molila ga: ‘Pomozi mi da dobijem pravdu u sporu sa mojim protivnikom.’
Neko vreme to nije hteo, ali na kraju je rekao u sebi: ‘Ne bojim se Boga niti marim za ljude,
ali ova udovica mi toliko dosađuje da ću joj ipak pomoći da dobije pravdu, tako da više ne dolazi i da me više ne muči.“
Tada je Gospod rekao: „Jeste li čuli šta je nepravedni sudija kazao?
I zar Bog neće odbraniti svoje izabrane koji dan i noć vape k Njemu, iako dugo trpi s njima?
Kažem vam, pobrinuće se da brzo dobiju pravdu. Ali kad Sin čovečiji dođe, hoće li naći veru na zemlji?“
A nekima koji su bili uvereni u svoju pravednost, a druge su potcenjivali, ispričao je ovo poređenje:
„Dva čoveka su otišla u hram da se mole. Jedan je bio farisej, a drugi poreznik.
Farisej je stao i ovako se molio u sebi: ‘Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: iznuđivači, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj poreznik.
Postim dvaput sedmično, dajem desetak od svega što steknem.’
A poreznik, stojeći podalje, nije hteo ni oči da podigne prema nebu, nego se udarao u grudi, govoreći: ‘Bože, budi milostiv meni grešniku.’
Kažem vam, ovaj je otišao kući opravdan, a ne onaj. Jer ko se uzvisuje biće ponižen, a ko se ponizuje biće uzvišen.“
Ljudi su mu dovodili i malu decu da ih dotakne. Kad su učenici to videli, prekorevali su ih.
Ali Isus je pozvao k sebi decu i rekao: „Pustite decu da dolaze k meni i ne branite im. Jer takvima pripada Božje kraljevstvo.
Zaista, kažem vam, ko ne primi Božje kraljevstvo poput deteta, neće ući u njega.“
Jedan poglavar ga je upitao: „Učitelju dobri, šta moram da radim da nasledim večni život?“
Isus mu reče: „Zašto me zoveš dobrim? Niko nije dobar, osim jednoga, Boga.
Uputstva znaš: ‘Ne učini preljubu,’ ‘Ne počini zločin ubistva,’ ‘Ne ukradi,’ ‘Ne svedoči lažno,’ ‘Poštuj svog oca i svoju majku.’“
Tada on reče: „Svega se toga držim još od mladosti.“
Kad je Isus to čuo, reče mu: „Još ti jedno nedostaje: Prodaj sve što imaš i novac razdeli siromašnima, pa ćeš imati blago na nebesima. Onda dođi i kreni za mnom.“
Kad je to čuo, duboko se ražalostio, jer je bio vrlo bogat.
Kad je Isus video da je vrlo žalostan, rekao je: „Kako će teško bogati ući u Božje kraljevstvo!
Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši* nego bogatašu da uđe u Božje kraljevstvo.“
* Izraz „iglene uši“ verovatno se odnosi na jednu od kapija Jerusalima koja je bila uska i niska. Takođe postoji mogućnost pogrešnog prevoda reči „kamila“ – gamla na aramejskom – ista reč koja se koristila za kanap.
Oni koji su to čuli upitali su: „Ko se onda može spasti?“
A on reče: „Ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće.“
Petar reče: „Evo, mi smo sve ostavili i pošli smo za tobom.“
Tada im Isus reče: „Zaista, kažem vam, niko nije ostavio kuću ili ženu ili braću ili roditelje ili decu radi Božjeg kraljevstva,
a da neće u ovom vremenu primiti mnogo više, a u dobu koje dolazi večni život.“
Tada je uzeo dvanaestoricu na stranu i rekao im: „Evo, idemo u Jerusalim. I ispuniće se sve što su proroci napisali za Sina čovečijeg.
Predaće ga neznabošcima, rugaće mu se, zlostavljaće ga i pljuvaće ga.
Izbičevaće ga i zatim ubiti, a treći dan će uskrsnuti.“
Ali oni nisu shvatili ništa od toga, nego im je značenje tih reči bilo skriveno i nisu znali o čemu govori.
Dok se približavao Jerihonu, jedan slep čovek je sedeo pored puta i prosio.
Kad je čuo da prolazi mnoštvo ljudi, pitao je šta se događa.
Rekli su mu: „Prolazi Isus Nazarećanin!“
Tada je povikao: „Isuse, sine Davidov, smiluj mi se!“
Oni koji su išli napred ućutkivali su ga, ali on je još jače vikao: „Sine Davidov, smiluj mi se!“
Isus se tada zaustavio i zapovedio da ga dovedu k njemu. Kad se približio, Isus ga je upitao:
„Šta hoćeš da ti učinim?“ On je odgovorio: „Gospode, učini da progledam.“
A Isus mu je rekao: „Progledaj! Vera te je tvoja izlečila.“
I odmah je progledao i pošao za njim, slaveći Boga. I sav narod koji je to video hvalio je Boga.
