Kako je ušao u Božji dom i uzeo, jeo i dao onima što su bili s njim hlebove za pokazivanje koje niko ne sme da jede, već samo sveštenici?“
Zatim im je rekao: „Sin čovečiji je gospodar Subote.“
Jedne druge Subote ušao je u sinagogu i poučavao. Tamo je bio jedan čovek kome je desna ruka bila usahla.
Pismoznalci i fariseji su ga posmatrali da vide hoće li lečiti u Subotu, da bi našli nešto za šta bi ga optužili.
On je znao o čemu razmišljaju, pa je rekao čoveku sa usahlom rukom: „Ustani i stani na sredinu.“ I on je ustao i stao.
Tada im je Isus rekao: „Pitam vas: Da li se na šabate sme činiti dobro ili činiti zlo, spasti dušu ili je pogubiti?“
Pogledao ih je sve unaokolo i čoveku rekao: „Ispruži ruku.“ On je to učinio, i ruka mu je opet postala zdrava kao druga.
A oni su se razbesneli i dogovarali se među sobom šta da urade Isusu.
Tih dana izašao je na goru da se moli i celu noć je proveo u molitvi Bogu.
Kad je svanulo, pozvao je svoje učenike i između njih izabrao dvanaestoricu, koje je nazvao apostolima:
Simona koga je prozvao Petar, njegovog brata Andreja, zatim Jakova, Jovana, Filipa, Bartolomeja,
Mateja, Tomu, Alfejevog sina Jakova, Simona zvanog „revnitelj,“
Jakovljevog sina Judu i Judu Iskariotskog, koji ga je posle izdao.
On je sišao s njima i zaustavio se na jednoj zaravni. Tamo je bilo veliko mnoštvo njegovih učenika i silan narod iz cele Judeje i Jerusalima i iz tirskog i sidonskog primorja. Došli su da ga čuju i da budu izlečeni od svojih bolesti.
Čak su i oni koje su mučili nečisti duhovi bili izlečeni.
Svi su želeli da ga dotaknu, jer je iz njega izlazila sila i sve ih lečila.
On je podigao oči prema svojim učenicima i rekao: „Blago vama koji ste siromašni, jer je vaše kraljevstvo Božje.
Blago vama koji sada gladujete, jer ćete se nasititi. Blago vama koji sada plačete, jer ćete se smejati.
Blago vama kad vas ljudi mrze i kad vas odbacuju i vređaju i kad vaše ime smatraju zlim zbog Sina čovečijeg.
Radujte se u taj dan i kličite, jer je velika vaša nagrada na nebu. Jer su to isto njihovi praočevi činili prorocima.
Ali teško vama, bogati, jer već imate svoju utehu.
Teško vama koji ste sada siti, jer ćete gladovati. Teško vama koji se sada smejete, jer ćete tugovati i plakati.
Teško vama kad svi ljudi dobro govore o vama, jer su to isto njihovi praočevi činili lažnim prorocima.
Ali vama koji slušate kažem: ‘Volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze,
blagosiljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas vređaju.
Onome ko te udari po jednom obrazu, okreni i drugi, i onome ko ti uzima gornju haljinu ne uskrati ni donju.
Daj svakome ko od tebe traži, i od onoga ko ti uzima ne traži svoje nazad.
Kako želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima.
Ako volite one koji vas vole, kakvu zaslugu imate? Jer i grešnici vole one koji njih vole.
I ako činite dobro onima koji vama čine dobro, kakvu zaslugu imate? I grešnici čine to isto.
Ako pozajmljujete bez kamate onima od kojih se nadate da će vam vratiti, kakvu zaslugu imate? I grešnici pozajmljuju bez kamate grešnicima da bi im se isto toliko vratilo.
Nego volite svoje neprijatelje, činite dobro i pozajmljujte bez kamate ne nadajući se ničemu, pa će vaša nagrada biti velika i bićete sinovi Najvišega, jer je on dobar prema nezahvalnima i zlima.
Budite milosrdni, kao što je vaš Otac milosrdan.
Ne sudite, i neće vam se suditi. Ne osuđujte, i nećete biti osuđeni. Opraštajte, i biće vam oprošteno.
Dajte, i daće vam se. Sipaće vam u krilo dobru meru, nabijenu, istresenu i prepunu. Jer kakvom merom merite, takvom će vam se meriti.’“
Tada im je ispričao i jedno poređenje: „Može li slep voditi slepog? Zar neće obojica upasti u jamu?
Učenik nije iznad svog učitelja, nego će svako ko je potpuno poučen biti poput svog učitelja.
Zašto onda vidiš trun u oku svog brata, a ne primećuješ balvan u svom oku?
Kako možeš reći svom bratu: ‘Brate, daj da ti izvadim trun koji ti je u oku,’ a sam ne vidiš balvan u svom oku? Licemeru! Izvadi prvo gredu iz svog oka, pa ćeš onda jasno videti kako da izvadiš trun koji je u oku tvog brata.
Jer nema dobrog drveta koje donosi bezvredan plod, a nema ni lošeg drveta koje donosi dobar plod.
Jer se svako drvo poznaje po svom plodu. Ne beru se smokve s trnja, niti se grožđe bere s trnovitog grma.
Dobar čovek iznosi dobro iz dobre riznice svog srca, a zao čovek iznosi zlo iz svoje zle riznice, jer njegova usta govore ono čega mu je srce puno.
Zašto me, dakle, zovete: ‘Gospode, Gospode,’ a ne radite ono što govorim?
Reći ću vam kome je sličan svako ko dolazi k meni i čuje moje reči i izvršava ih:
On je kao čovek koji je gradio kuću i kopao duboko i postavio temelj na steni. Kad je naišla poplava, bujica je navalila na tu kuću, ali nije mogla da je uzdrma, jer je bila dobro sagrađena.
A onaj ko čuje, ali ih ne izvršava, sličan je čoveku koji je sagradio kuću na zemlji, bez temelja. Bujica je navalila na kuću i ona se odmah srušila i sasvim se raspala.“
