Jevanđelje po Luki (20. glava)

  1. Dok je jednog dana poučavao narod u hramu i objavljivao dobru vest, prišli su mu sveštenički glavari i pismoznalci sa starešinama
  2. i rekli mu: „Kaži nam kojom vlašću to činiš? Ko ti je dao tu vlast?“
  3. A on im je odgovorio: „I ja ću vas nešto pitati. Recite mi,
  4. da li je krštenje kojim je Jovan krstio bilo s neba ili od ljudi?“
  5. Tada su oni počeli da raspravljaju među sobom: „Ako kažemo: ‘S neba,’ reći će: ‘Zašto mu niste verovali?’
  6. A ako kažemo: ‘Od ljudi,’ sav će nas narod kamenovati, jer su uvereni da je Jovan bio prorok.“
  7. Zato su odgovorili da ne znaju odakle je.
  8. A Isus im je rekao: „Ni ja vama neću reći kojom vlašću ovo činim.“
  9. Zatim je narodu ispričao ovo poređenje: „Jedan čovek je zasadio vinograd. Dao ga je u zakup vinogradarima i otputovao u tuđinu na duže vreme.
  10. Kad je došlo vreme, poslao je jednog roba k vinogradarima, da mu daju deo vinogradskog roda. Ali vinogradari su ga istukli i poslali nazad praznih ruku.
  11. On im je poslao i drugog roba. I njega su istukli, osramotili i poslali nazad praznih ruku.
  12. Poslao je i trećeg. I njega su izranjavali i izbacili.
  13. Tada je vlasnik vinograda rekao: ‘Šta da radim? Poslaću svog voljenog sina. Njega će možda poštovati kad ga vide.’
  14. Ali kad su ga vinogradari ugledali, počeli su da raspravljaju među sobom: ‘Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo i da uzmemo njegovo nasledstvo.’
  15. Tada su ga izbacili iz vinograda i ubili. Šta će im dakle uraditi vlasnik vinograda?
  16. Doći će i pogubiće te vinogradare, a vinograd će dati drugima.“ Kad su to čuli, rekli su: „To se ne sme dogoditi!“
  17. On ih je pogledao i rekao: „Šta onda znači ono što je napisano: ‘Kamen koji su graditelji odbacili postao je glavni ugaoni kamen?’*

    * Vidi: Psalam 118:22.

  18. Ko padne na taj kamen, razbiće se, a na koga on padne, satrće ga.“
  19. Pismoznalci i sveštenički glavari hteli su istog časa da dignu ruke na njega, jer su shvatili da je ovo poređenje ispričao imajući njih na umu, ali su se bojali naroda.
  20. Vrebajući ga, poslali su neke unajmljene ljude da se prave da su pravedni, kako bi ga uhvatili u reči i predali namesniku pod njegovu vlast i nadležnost.
  21. I oni su ga upitali: „Učitelju, znamo da ispravno govoriš i učiš i da nisi pristrasan, nego po istini učiš Božjem putu.
  22. Da li nam je dozvoljeno da plaćamo porez cezaru ili nije?“
  23. Ali on je prozreo njihovo lukavstvo i rekao im: „Zašto me kušate?
  24. Pokažite mi denar.* Čiji lik i natpis ima?“ Odgovorili su: „Cezarov.“

    * Doslovno: Rimski srebrnik koji je težio 3,85 grama. Vidi dodatak na kraju knjige.

  25. Tada im reče: „Dajte, dakle, cezaru cezarovo, a Bogu Božje.“
  26. I nisu mogli da ga uhvate pred narodom u tome što je rekao, nego su ćutali zadivljeni njegovim odgovorom.
  27. Prišli su mu neki od sadukeja, koji kažu da nema uskrsenja, i upitali su ga:
  28. „Učitelju, Mojsije nam je napisao: ‘Ako nekome umre brat koji je imao ženu, ali nije imao dece, njegov brat treba da uzme tu ženu i da s njom podigne potomstvo svom bratu.’*

    * Vidi: 5. Mojsijeva 25:5.

  29. Bilo je tako sedmoro braće. Prvi je uzeo ženu i umro bez dece.
  30. Tada ju je uzeo drugi za ženu i umro bez dece,
  31. a zatim treći. I tako su sva sedmorica pomrla ne ostavivši dece.
  32. Na kraju je umrla i žena.
  33. Dakle, kad bude uskrsenje, kome će od njih biti žena? Jer su je sedmorica imala za ženu.“
  34. Isus im je rekao: „Ljudi koji žive u ovom dobu žene se i udaju,
  35. ali oni koji budu dostojni da žive u onom dobu i da uskrsnu iz mrtvih, neće se ženiti niti udavati.
  36. Oni više neće moći ni umreti, jer će biti kao anđeli, i biće Božja deca jer će biti deca uskrsenja.
  37. A da mrtvi ustaju pokazao je i Mojsije u zapisu o grmu gde Gospoda naziva ‘Bogom Abramovim i Bogom Isakovim i Bogom Jakovljevim.’
  38. On nije Bog mrtvih, nego živih, jer su njemu svi živi.“
  39. Neki pismoznalci su na to rekli: „Učitelju, dobro si rekao.“
  40. I više se nisu usudili da ga išta pitaju.
  41. Onda je on njih upitao: „Kako to da kažu da je Hristos Davidov sin?
  42. Jer sam David kaže u knjizi Psalama: ‘Gospod je rekao mom Gospodu: ‘Sedi meni s desne strane,
  43. dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.’*

    * Vidi: Psalam 110:1.

  44. David ga, dakle, naziva Gospodom, pa kako mu je onda sin?“
  45. I dok je sav narod slušao, rekao je učenicima:
  46. „Čuvajte se pismoznalaca koji rado šetaju u dugim haljinama i vole da ih pozdravljaju na trgovima i rado zauzimaju prva mesta u sinagogama i najbolja mesta na večerama,
  47. i koji proždiru kuće udovicama i dugo se mole samo zato da ih drugi vide. Oni će dobiti strožu presudu.“