- Zatim je sazvao dvanaestoricu i dao im moć i vlast nad svim demonima i moć da leče od bolesti.
- Poslao ih je da propovedaju Božje kraljevstvo i da leče bolesne,
- pa im je rekao: „Ništa ne nosite na put, ni štap ni torbu ni hleb ni novac. Nemojte imati dve haljine.
- U koju kuću uđete, u njoj i ostanite dok ne pođete dalje.
- Gde vas ne prime, izlazeći iz tog grada otresite prašinu sa svojih nogu za svedočanstvo protiv njih.“
- I učenici su krenuli. Išli su od sela do sela objavljujući dobru vest i lečeći posvuda.
- Kad je tetrarh Herod čuo šta se sve događa, bio je jako zbunjen jer su neki govorili da je Jovan uskrsnuo iz mrtvih,
- drugi da se pojavio Ilija, a treći da je uskrsnuo neki od drevnih proroka.
- Herod je rekao: „Jovanu sam ja odrubio glavu. Ko je onda ovaj o kome sve ovo čujem?“ Zato je tražio priliku da ga vidi.
- Kad su se apostoli vratili, ispričali su Isusu šta su učinili. Tada ih je poveo nasamo na pusto mesto što pripada gradu zvanom Betsaida.
- Ali narod je to saznao, pa je krenuo za njim. On ih je ljubazno primio, govorio im o Božjem kraljevstvu i lečio one kojima je trebalo izlečenje.
- Kad se dan počeo bližiti kraju, prišla su mu dvanaestorica i rekla: „Otpusti narod, neka idu u okolna sela i na imanja i neka nađu smeštaj i nešto za jelo, jer smo ovde na pustom mestu.“
- On im reče: „Vi im dajte da jedu.“ A oni rekoše: „Imamo samo pet hlebova i dve ribe. Hoćeš li da idemo da kupimo hranu za sve ove ljude?“
- Bilo je, naime, oko pet hiljada ljudi. A on je rekao svojim učenicima: „Neka posedaju u grupe po pedeset.“
- I oni su to učinili i svi su posedali.
- On je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao u nebo, blagoslovio ih i izlomio i dao učenicima da ih razdele narodu.
- I svi su jeli i nasitili se. Zatim su sakupili ostatke – dvanaest korpi.
- Kad se jednom nasamo molio, učenici su se skupili oko njega i on ih je upitao: „Šta govore ljudi, ko sam ja?“
- Oni su odgovorili: „Neki kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da je uskrsnuo jedan od drevnih proroka.“
- Tada ih upita: „A vi, šta vi kažete, ko sam ja?“ Petar odgovori: „Hristos Božji.“
- Tada ih je obavezao da to nikome ne govore.
- I rekao je: „Sin čovečiji mora mnogo da pretrpi i da bude odbačen od starešina, svešteničkih glavara i pismoznalaca, da bude ubijen i da treći dan uskrsne.“
- Zatim se obratio svima: „Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe, neka uzme svoj krst, neka ga nosi svaki dan i neka ide za mnom.
- Jer ko hoće da spase svoju dušu, izgubiće je, a ko izgubi svoju dušu radi mene, taj će je spasti.
- Zaista, šta vredi čoveku da dobije ceo svet, a uništi sebe ili sebi naudi?
- Jer ko se postidi mene i mojih reči, njega će se i Sin čovečiji postideti kad dođe u svojoj slavi i u slavi Oca i svetih anđela.
- Zaista, kažem vam, neki od onih koji ovde stoje neće okusiti smrt dok ne vide Božje kraljevstvo.“
- Otprilike osam dana posle ovih reči, poveo je sa sobom Petra, Jovana i Jakova i popeo se na goru da se moli.
- Dok se molio, promenio se izgled njegovog lica, a odeća mu je postala blistavo bela.
- I dva čoveka su razgovarala s njim, a to su bili Mojsije i Ilija.
- Pojavili su se u slavi i govorili o njegovom odlasku koji će se dogoditi u Jerusalimu.
- A Petra i one koji su bili s njim savladao je san. Kad su se probudili, videli su njegovu slavu i dva čoveka kako stoje s njim.
- I dok su ovi odlazili od njega, Petar je, ne znajući šta govori,* rekao Isusu: „Učitelju, dobro nam je ovde. Zato podignimo tri šatora, jedan za tebe, jedan za Mojsija i jedan za Iliju.“
* Jer se tek probudio.
- Dok je to govorio, stvorio se oblak i zaklonio ih. Kad su ušli u oblak, uplašili su se.
- A iz oblaka je došao glas: „Ovo je moj dragi Sin. Njega slušajte.“
- Kad se začuo taj glas, Isus se našao sam. A učenici su ćutali i tih dana nikome nisu govorili šta su videli.
- Kad su sutradan sišli s gore, sreo ga je silan narod.
- Jedan čovek iz naroda je povikao: „Učitelju, molim te, pogledaj mog sina, jer mi je jedinac!
- Duh ga spopadne i on odjednom počne da viče, baca ga u grč tako da zapeni i jedva ode od njega kad ga izmuči.
- Molio sam tvoje učenike da ga isteraju, ali nisu mogli.“
- A Isus je rekao: „O bezverni i izopačeni naraštaju! Dokle moram biti s vama i podnositi vas? Dovedi ovamo svog sina.“
- Ali dok je dečak prilazio, demon ga je tresnuo o zemlju i bacio u snažan grč. Isus je prekorio nečistog duha i izlečio dečaka i predao ga njegovom ocu.
- I svi su bili zapanjeni Božjom veličanstvenošću. Dok su se svi čudili svemu što je činio, rekao je svojim učenicima:
- „Zapamtite dobro ove reči: ‘Sin čovečiji biće predat u ruke ljudima.’“
- Ali oni i dalje nisu razumeli te reči. Njihovo značenje bilo im je sakriveno i nisu mogli razumeti, a bojali su se da ga pitaju o tome.
- Onda se pokrenula rasprava među njima ko bi mogao biti najveći.
- Isus je znao o čemu razmišljaju u svom srcu, pa je uzeo dete, stavio ga pored sebe
- i rekao im: „Ko prima ovo dete u moje ime, prima i mene, a ko prima mene, prima i onoga koji me je poslao. Jer koji je manji među svima vama, taj je veliki.“
- Jovan je na to rekao: „Učitelju, videli smo kako jedan čovek isteruje demone u tvoje ime, pa smo mu branili, jer ne ide s nama.“
- A Isus mu je rekao: „Ne branite mu, jer ko nije protiv nas, za nas je.“
- Kako se približavalo vreme da bude uznesen, Isus je odlučno krenuo u Jerusalim.
- Poslao je glasnike pred sobom. Oni su otišli i ušli u jedno samarićansko selo da mu tamo sve pripreme.
- Ali tamo ga nisu primili jer je išao u Jerusalim.
- Kad su to videli učenici Jakov i Jovan, rekli su: „Gospode, hoćeš li da kažemo da vatra siđe s neba i da ih uništi, kao Ilija što je učinio?“
- A on se okrenu, prekori ih i reče: „Ne znate kakvog ste duha.
- Jer Sin čovečiji nije došao da uništi ljudske živote, već da spase.“ I tako su otišli u drugo selo.
- Dok su išli putem, neko mu je rekao: „Ići ću za tobom, Gospode, kud god pođeš.“
- A Isus mu reče: „Lisice imaju jazbine i ptice nebeske imaju gnezda, a Sin čovečiji nema gde da spusti glavu.“
- Nekom drugom je rekao: „Pođi za mnom.“ A čovek mu reče: „Dozvoli mi da prvo odem i sahranim svog oca.“
- Isus mu reče: „Pusti neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve, a ti idi i objavljuj Božje kraljevstvo.“
- A jedan drugi reče: „Ići ću za tobom, Gospode, ali prvo mi dozvoli da se pozdravim sa svojim ukućanima.“
- Isus mu reče: „Niko ko stavi ruku na plug pa se osvrće na ono što je iza, nije spreman za Božje kraljevstvo.“
