- Sedme godine Jehuovog vladanja, Joaš je postao kralj i vladao je u Jerusalimu četrdeset godina. Njegova majka zvala se Sibija i bila je iz Beršebe.
- Joaš je činio ono što je ispravno u Gospodnjim očima dokle god ga je poučavao sveštenik Jojada.
- Samo što obredne uzvišice još nisu bile uklonjene. Narod je još uvek prinosio žrtve i kâd na tim uzvišicama.
- Joaš je rekao sveštenicima: „Sav novac od svetih prinosa koji se donosi u Gospodnji dom, naime novac koji je svakom određen, novac za duše prema vrednosti koja je određena i sav novac koji neko donese u Gospodnji dom zato što ga na to podstiče njegovo srce,
- neka uzimaju sveštenici, svaki od svog poznanika, i neka poprave sva oštećenja koja nađu na domu.“
- Ali do dvadeset i treće godine Joašovog vladanja, sveštenici još nisu popravili oštećenja na domu.
- Zato je kralj Joaš pozvao sveštenika Jojadu i ostale sveštenike pa ih je upitao: „Zašto ne popravljate oštećenja na domu? Od sada više ne smete skupljati novac od svojih poznanika, nego ga morate predati za popravku doma.“
- Sveštenici su pristali da više ne skupljaju novac od naroda i da ne popravljaju oštećenja na domu.
- Tada je sveštenik Jojada uzeo jedan kovčeg, prorezao rupu na poklopcu i stavio ga pored oltara, da bude s desne strane onome ko ulazi u Gospodnji dom. U njega su sveštenici koji su služili kao vratari stavljali sav novac koji se donosio u Gospodnji dom.
- Kad bi videli da u kovčegu ima mnogo novca, kraljev pisar i prvosveštenik došli bi da izbroje i upakuju novac koji se našao u Gospodnjem domu.
- Oni su izbrojani novac predavali u ruke ljudima koji su bili postavljeni da nadgledaju poslove u Gospodnjem domu, a oni su ga isplaćivali tesarima i graditeljima koji su radili na Gospodnjem domu,
- zidarima i klesarima, i za kupovinu drvne građe i klesanog kamena za popravku oštećenja na Gospodnjem domu i za sve troškove oko popravke doma.
- Ali novac koji se donosio u Gospodnji dom nije se koristio za izradu srebrnih posuda, makaza za podsecanje fitilja, činija, truba niti bilo kakvih predmeta od zlata ili od srebra za Gospodnji dom,
- nego se davao ljudima koji su nadgledali poslove da bi ga upotrebili za popravku Gospodnjeg doma.
- I od ljudi kojima su predavali novac da ga daju radnicima nisu tražili da polažu račune za to kako ga troše, jer su radili verno.
- A novac od žrtava za prestup i novac od žrtava za greh nije se donosio u Gospodnji dom, nego je pripadao sveštenicima.
- U to vreme Azael, kralj Sirije, krenuo je u rat protiv Gata i osvojio ga. Zatim je Azael krenuo na Jerusalim.
- Joaš, Judin kralj, uzeo je sve svete prinose koje su posvetili njegovi praočevi Josafat, Jehoram i Ahazija, Judini kraljevi, zatim svoje svete prinose i sve zlato koje je našao u riznicama Gospodnjeg doma i kraljevog dvora i poslao ih Azaelu, kralju Sirije. Zato se on udaljio od Jerusalima.
- Ostala Joašova dela i sve što je činio, zar nije sve to zapisano u dnevnicima Judinih kraljeva?
- Na kraju su Joašove sluge ustale i skovale zaveru protiv njega i ubile ga u tvrđavi Milu, kuda se silazi prema Sili.
- Jozabad, Simeatin sin, i Jehuzabad, Somirov sin, njegove sluge, zadali su mu smrtni udarac. Sahranili su ga kod njegovih praočeva u Davidovom gradu. Umesto njega vladao je njegov sin Amasija.
