Dvanaeste godine vladanja Ahaza, Judinog kralja, Osija, Elahov sin, postao je kralj nad Izraelom u Samariji i vladao je devet godina.
On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima, ali ne kao kraljevi Izraela koji su bili pre njega.
Na njega je došao Šalmaneser, kralj Asirije, i Osija mu je postao sluga i plaćao mu danak.
Ali kralj Asirije je otkrio da Osija kuje zaveru, jer je Osija poslao glasnike Soju, kralju Egipta, i nije doneo danak kralju Asirije kao svake godine. Zato ga je kralj Asirije zatvorio i držao svezanog u zatvoru.
Kralj Asirije osvojio je svu zemlju i krenuo je na Samariju koju je držao pod opsadom tri godine.
Devete godine vladanja Osije, kralj Asirije osvojio je Samariju i izgnao Izraelce u Asiriju pa ih je naselio u Helahu i Haboru na reci Gozan i u gradovima Medije.*
* Godine 722. pre n.e. Izrael je odveden u asirsko ropstvo i postao deset izgubljenih plemena.
To se dogodilo zato što su Izraelovi sinovi zgrešili Gospodu, svom Bogu, koji ih je izveo iz egipatske zemlje i izbavio iz ruke faraona, kralja Egipta. Bojali su se drugih bogova
i živeli su po običajima naroda koje je Gospod oterao pred Izraelovim sinovima i po običajima koje su uveli kraljevi Izraela.
Izraelovi sinovi činili su ono što nije ispravno u očima Gospoda, njihovog Boga, i gradili su sebi obredne uzvišice po svim svojim gradovima, od stražarskih kula do utvrđenih gradova.
Podizali su sebi obredne stubove i obredna debla na svakom visokom brdu i pod svakim zelenim drvetom.
I po svim obrednim uzvišicama prinosili su kâd, baš kao narodi koje je Gospod oterao pred njima, i činili su zla dela da bi vređali Gospoda.
Oni su služili odvratnim idolima iako im je Gospod govorio da to ne čine.
Gospod je upozoravao Izrael i Judu preko svih svojih proroka i preko svih svojih videlaca: „Vratite se sa svojih zlih puteva i držite moja uputstva i moje odredbe, prema svemu zakonu koji sam dao vašim praočevima i koji sam vam preneo preko svojih slugu, proroka.“
Ali oni nisu poslušali, nego su ostali nepokorni kao što su bili nepokorni i njihovi praočevi koji nisu verovali u Gospoda svog Boga.
Odbacili su njegove propise i savez koji je sklopio s njihovim praočevima i njegova svedočanstva kojima je svedočio protiv njih. Išli su za ništavnim idolima, pa su i sami postali ništavni oponašajući narode koji su bili oko njih, premda ih je Gospod podučio da ne budu poput njih.
Ostavili su sva uputstva Gospoda, svog Boga, i načinili su sebi livene kipove, dva teleta i obredno deblo, pa su se klanjali svoj nebeskoj vojsci i služili Balu.
Spaljivali su svoje sinove i svoje kćeri u vatri, gatali su i vračali, i prodali su se da čine ono što je zlo u Gospodnjim očima, da bi ga vređali.
Zato se Gospod mnogo razgnevio na Izrael i odbacio ga od sebe. Nije ostavio nikoga osim Judinog plemena.
Ali se ni Juda nije držao uputstava Gospoda, svog Boga, nego se držao običaja koje su uveli Izraelci.
Zato je Gospod odbacio sav Izraelov rod, nanosio mu je nevolje i predavao ga u ruke pljačkašima, dok ga nije sasvim odbacio od sebe.
Jer je otrgao Izrael od Davidovog doma, a oni su sebi za kralja postavili Jeroboama, Nebatovog sina. Jeroboam je odvratio Izraelce od Gospoda i naveo ih na veliki greh.
Izraelovi sinovi činili su sve grehe koje je činio Jeroboam. Nisu odstupili od njih,
dok Gospod nije odbacio Izrael od sebe, kao što je govorio preko svih svojih slugu, proroka. Tako je Izrael bio izgnan iz svoje zemlje u Asiriju, gde se nalazi do današnjeg dana.
Zatim je kralj Asirije doveo ljude iz Vavilona, Hute, Ave, Emata i Sefarvima i naselio ih u samarijskim gradovima umesto Izraelovih sinova. Oni su zauzeli Samariju i živeli u njenim gradovima.
A kad su počeli da žive tamo, nisu se bojali Gospoda. Zato je Gospod poslao među njih lavove koji su ih ubijali.
Zato su oni poručili kralju Asirije: „Narodi koje si doveo i naselio po samarijskim gradovima ne znaju uredbe Boga te zemlje, pa on šalje na njih lavove koji ih ubijaju, jer niko ne zna uredbe Boga te zemlje.“
Tada je kralj Asirije dao nalog: „Pošaljite tamo jednog od sveštenika koje ste odande odveli u izgnanstvo. Neka on ode i nastani se tamo pa neka ih poučava uredbama Boga te zemlje.“
Tako je došao jedan od sveštenika koji su iz Samarije bili odvedeni u izgnanstvo i nastanio se u Bet-Elu. On ih je učio kako da služe Gospodu.
Ali svaki narod načinio je sebi svog boga i postavio ga u svetilišta, na uzvišice koje su načinili Samarićani, svaki narod u svojim gradovima u kojima je živeo.
Ljudi iz Vavilona načinili su Sukot-Benot, oni iz Hute načinili su Nergala, a oni iz Emata načinili su Ašim.
Oni iz Ave načinili su Nibhaz i Tartaka, a oni iz Sefarvima su u vatri spaljivali svoje sinove u čast Adrameleha i Anameleha, sefarvimskih bogova.
A služili su i Gospodu, pa su postavili sebi ljude iz svog naroda da služe kao sveštenici obrednih uzvišica i da za njih vrše službu u svetilištima, na uzvišicama.
Služili su i Gospoda, ali su se klanjali i svojim bogovima prema običajima naroda odakle su bili prognani.
Sve do današnjeg dana oni se drže starih običaja. Ne služe Gospoda i ne postupaju prema njegovim odredbama i njegovim propisima, niti prema zakonu i nauku koji je Gospod dao sinovima Jakova, koga je nazvao Izrael,
kada je Gospod sklopio savez s njima i podučio ih: „Ne smete služiti drugim bogovima, klanjati im se, niti im prinositi žrtve,
nego treba da služite Gospoda, koji vas je izveo iz egipatske zemlje velikom silom i podignutom mišicom, njemu se klanjajte i njemu prinosite žrtve.
Uvek držite i tvorite odredbe i propise, zakon i nauk koje vam je on napisao. Ne plašite se drugih bogova.*
* Reč je o idolopokloničkom strahopoštovanju.
Ne zaboravite savez koji sam sklopio s vama. Ne plašite se drugih bogova,
nego bojte se Gospoda, svog Boga, jer će vas on izbaviti iz ruku svih vaših neprijatelja.“
Ali oni nisu poslušali, nego su se držali starih običaja.
Tako su ti narodi služili Gospoda, ali su služili i svojim rezbarenim likovima. Njihovi sinovi i njihovi unuci sve do današnjeg dana čine sve kako su činili i njihovi praočevi.
