- Joram, Ahabov sin, postao je kralj nad Izraelom u Samariji osamnaeste godine Josafatovog vladanja nad Judom, i vladao je dvanaest godina.
- On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima, ali ne kao njegov otac i njegova majka. Uklonio je Balov obredni stub koji je načinio njegov otac.
- Ali se držao greha kojima je Jeroboam, Nebatov sin, naveo Izrael na greh. Nije odstupio od njih.
- Misa, kralj Moaba, uzgajao je ovce i plaćao je kralju Izraela danak od sto hiljada jaganjaca i sto hiljada neostriženih ovnova.
- A kad je Ahab umro, kralj Moaba pobunio se protiv kralja Izraela.
- U to vreme kralj Joram je izašao iz Samarije i okupio sve Izraelce.
- Zatim je poslao glasnike kod Josafata, Judinog kralja, i poručio mu: „Kralj Moaba pobunio se protiv mene. Hoćeš li poći sa mnom u rat protiv Moaba?“ Josafat je odgovorio: „Poći ću. Ja sam kao i ti, moj narod kao i tvoj narod, moji konji kao i tvoji konji.“
- Zatim je upitao: „Kojim ćemo putem ići?“ A Joram je odgovorio: „Kroz edomsku pustinju.“
- Tako su kralj Izraela, Judin kralj i edomski kralj krenuli. Išli su sedam dana zaobilaznim putem, ali nije bilo vode za vojsku i za stoku koja je išla za njima.
- Tada kralj Izraela reče: „Jao, Gospod je pozvao nas trojicu kraljeva da nas preda u ruke Moabcima!“
- A Josafat reče: „Zar ovde nema nijednog Gospodnjeg proroka da preko njega tražimo savet od Gospoda?“ Jedan od slugu kralja Izraela odgovori: „Tu je Eliša, Safatov sin, koji je Iliji vodom polivao ruke.“
- Josafat reče: „Gospodnja reč je s njim.“ Tako su kralj Izraela, Josafat i kralj Edoma otišli kod njega.
- Eliša reče kralju Izraela: „Šta ja imam s tobom? Idi prorocima svog oca i prorocima svoje majke.“ A kralj Izraela mu reče: „Nemoj me odbiti, jer je Gospod pozvao nas trojicu kraljeva da nas preda u ruke Moabcima.“
- Eliša reče: „Tako živ bio Gospod nad vojskama kome služim, da nije Josafata, Judinog kralja, kog poštujem, ne bih se obazirao na tebe niti bih te pogledao.
- Dovedite mi nekoga ko svira na žičanom instrumentu.“ I dok je slušao svirača, Gospodnja ruka došla je na Elišu,
- i on reče: „Ovako kaže Gospod: ‘Iskopajte u ovoj dolini mnogo jama.
- Jer ovako kaže Gospod: ‘Nećete osetiti vetar niti ćete videti kišu, a ipak će se ova dolina napuniti vodom, pa ćete iz nje piti i vi i vaša stoka i vaše ostale životinje.’
- To će Gospodu zaista biti lako, i predaće Moabce u vaše ruke.
- A vi razorite sve utvrđene gradove i sve izabrane gradove, posecite sva dobra stabla, zatrpajte sve vodene izvore i svaku dobru njivu zaspite kamenjem i tako je pokvarite.“
- I zaista, ujutru, u vreme kad se prinosi prinos od žita, došla je voda od Edoma, i zemlja se napunila vodom.
- Kad su Moabci čuli da su kraljevi došli da se bore protiv njih, skupili su sve one koji su mogli da opašu vojnički pojas, a i one starije, pa su stali na granicu.
- Kad su rano ujutru ustali i kad je sunce zasjalo nad vodom, Moabcima sa suprotne strane učinilo se da je voda crvena kao krv.
- Zato su rekli: „To je krv! Sigurno su kraljevi izvukli mačeve i pogubili jedan drugog. A sada na plen, Moabci!“
- Ali kad su došli u izraelski logor, Izraelci su ustali i udarili na njih, tako da su Moabci pobegli pred njima. Izraelci su ušli u Moab, i kako su napredovali, tako su ubijali Moabce.
- Srušili su gradove i na sve dobre njive svi su bacili po kamen dok ih nisu zasuli. Zatrpali su i sve izvore vode i posekli sva dobra stabla. Ostalo je samo kamenje Kir-Areseta, koji su ljudi naoružani praćkama opkolili i napadali.
- Kad je kralj Moaba video da će izgubiti bitku, uzeo je sa sobom sedamsto ljudi naoružanih mačem i pokušao da se probije do kralja Edoma. Ali nisu uspeli.
- Na kraju je uzeo svog prvenca koji bi bio vladar umesto njega i prineo ga na zidu kao žrtvu paljenicu. Tada se podigao silan gnev protiv Izraelaca, tako da su oni otišli od njega i vratili se u svoju zemlju.
