Druga knjiga o kraljevima (15. glava)

  1. Dvadeset i sedme godine vladanja Jeroboama, kralja Izraela, Azarija, sin Amasije, Judinog kralja, postao je kralj.
  2. On je imao šesnaest godina kad je počeo da vlada i vladao je pedeset i dve godine u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Jeholija i bila je iz Jerusalima.
  3. On je činio ono što je ispravno u Gospodnjim očima, sve onako kako je činio i Amasija, njegov otac.
  4. Samo što obredne uzvišice još nisu bile uklonjene. Narod je još uvek prinosio žrtve i kâd na tim uzvišicama.
  5. Na kraju je Gospod udario kralja bolešću tako da je ostao gubav sve do svoje smrti. Živeo je u svojoj kući izuzet od svojih dužnosti, a Jotam, kraljev sin, upravljao je dvorom i sudio narodu.
  6. Ostala Azarijina dela i sve što je činio, zar nije sve to zapisano u dnevnicima Judinih kraljeva?
  7. Azarija je počinuo kod svojih praočeva i sahranili su ga kod njegovih praočeva u Davidovom gradu. Umesto njega vladao je njegov sin Jotam.
  8. Trideset i osme godine vladanja Azarije, Judinog kralja, Zaharija, Jeroboamov sin, postao je kralj nad Izraelom u Samariji i vladao je šest meseci.
  9. On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima, kao što su činili i njegovi praočevi. Nije odstupio od greha Jeroboama, Nebatovog sina, kojima je naveo Izrael na greh.
  10. Tada je Šalum, Jabešov sin, skovao zaveru protiv njega, napao ga u Ivleamu i ubio ga, a zatim je vladao umesto njega.
  11. Ostala Zaharijina dela zapisana su u dnevnicima kraljeva Izraela.
  12. Tako se ispunila reč koju je Gospod rekao Jehuu: „Tvoji sinovi će sve do četvrtog naraštaja sedeti na prestolu Izraela.“ I bilo je tako.
  13. Šalum, Jabešov sin, postao je kralj trideset i devete godine vladanja Ozije, Judinog kralja, i vladao je mesec dana u Samariji.
  14. Tada je Menahem, Gadijev sin, došao iz Terse u Samariju. Napao je Šaluma, Jabešovog sina, u Samariji i ubio ga, a zatim je vladao umesto njega.
  15. Ostala Šalumova dela i zavera koju je skovao, sve je to zapisano u dnevnicima kraljeva Izraela.
  16. Tada je Menahem došao iz Terse i razorio Tapsu, sve što je bilo u njoj i u njenoj okolini. Razorio ju je zato što mu nisu otvorili gradska vrata i rasporio je sve trudne žene u njoj.
  17. Trideset i devete godine vladanja Azarije, Judinog kralja, Menahem, Gadijev sin, postao je kralj nad Izraelom i vladao je deset godina u Samariji.
  18. On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima. Celog svog života nije odstupio ni od jednog greha Jeroboama, Nebatovog sina, kojima je naveo Izrael na greh.
  19. Ful, kralj Asirije, došao je u zemlju. Menahem je dao Fulu hiljadu talanata srebra da bi mu ovaj pomogao da se kraljevstvo utvrdi u njegovoj ruci.
  20. To srebro Menahem je uzeo od Izraela, od svih imućnih ljudi, i dao je kralju Asirije pedeset sikala srebra po čoveku. Tada se kralj Asirije vratio i nije ostao u zemlji.
  21. Ostala Menahemova dela i sve što je činio, zar nije sve to zapisano u dnevnicima kraljeva Izraela?
  22. Menahem je počinuo kod svojih praočeva, a umesto njega vladao je njegov sin Fakija.
  23. Pedesete godine vladanja Azarije, Judinog kralja, Fakija, Menahemov sin, postao je kralj nad Izraelom u Samariji i vladao je dve godine.
  24. On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima. Nije odstupio od greha Jeroboama, Nebatovog sina, kojima je naveo Izrael na greh.
  25. Tada je Fekaj, Remalijin sin, njegov ađutant, skovao zaveru protiv njega i ubio ga u Samariji, u tvrđavi kraljevog dvora, zajedno s Argovom i Arijem. S Fekajem je bilo pedeset ljudi iz Gilada. Ubio ga je i vladao umesto njega.
  26. Ostala Fakijina dela i sve što je činio, sve to je zapisano u dnevnicima kraljeva Izraela.
  27. Pedeset i druge godine vladanja Azarije, Judinog kralja, Fekaj, Remalijin sin, postao je kralj nad Izraelom u Samariji i vladao je dvadeset godina.
  28. On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima. Nije odstupio od greha Jeroboama, Nebatovog sina, kojima je naveo Izrael na greh.
  29. U vreme Fekaja, kralja Izraela, došao je Teglat-Felasar, kralj Asirije, i osvojio Ijon, Abel-Betmahu, Janohu, Kedeš, Acop, Gilad i Galileju, svu Neftalimovu zemlju, a njihove stanovnike odveo je u izgnanstvo u Asiriju.
  30. Na kraju je Osija, Elahov sin, skovao zaveru protiv Fekaja, Remalijinog sina, napao ga i ubio, a zatim je zavladao umesto njega u dvadesetoj godini Jotama, Ozijinog sina.
  31. Ostala Fekajeva dela i sve što je činio, sve to je zapisano u dnevnicima kraljeva Izraela.
  32. Druge godine vladanja Fekaja, Remalijinog sina, kralja Izraela, Jotam, sin Ozije, Judinog kralja, postao je kralj.
  33. On je imao dvadeset i pet godina kad je počeo da vlada i vladao je šesnaest godina u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Jeruša i bila je Sadokova kći.
  34. On je činio ono što je ispravno u Gospodnjim očima. Činio je sve kao i Ozija, njegov otac.
  35. Samo što obredne uzvišice još nisu bile uklonjene. Narod je još uvek prinosio žrtve i kâd na tim uzvišicama. Jotam je sagradio gornja vrata na Gospodnjem domu.
  36. Ostala Jotamova dela i sve što je činio, zar nije sve to zapisano u dnevnicima Judinih kraljeva?
  37. U to vreme Gospod je na Judu poslao Resina, kralja Sirije, i Fekaja, Remalijinog sina.
  38. Jotam je počinuo kod svojih praočeva i bio je sahranjen kod svojih praočeva u gradu Davida, svog praoca. Umesto njega vladao je njegov sin Ahaz.