Proročki sinovi rekli su Eliši: „Gle, mesto gde boravimo kod tebe suviše nam je tesno.
Molimo te, dopusti nam da odemo do Jordana i uzmemo svaki po brvno pa da tamo načinimo sebi mesto gde ćemo živeti.“ On reče: „Idite.“
Ali jedan od njih mu reče: „Molim te, hajde pođi sa svojim slugama.“ On reče: „Poći ću.“
I tako je krenuo s njima. Kad su došli do Jordana, počeli su da seku drva.
I dok je jedan od njih obarao drvo, sečivo sekire palo je u vodu. A on povika: „Jao, gospodaru, uzeta je na zajam!“
Tada Božji čovek upita: „Gde je palo sečivo?“ Kad mu je pokazao gde je palo, on je odsekao komad drveta, bacio ga tamo i učinio da sečivo ispliva.
Zatim reče: „Izvadi ga.“ Ovaj je pružio ruku i uzeo ga.
Kralj Sirije je bio u ratu s Izraelom. On se posavetovao sa svojim slugama i rekao im: „Ulogorićete se sa mnom na tom i tom mestu.“
Tada je Božji čovek poručio kralju Izraela: „Čuvaj se da ne prolaziš tuda, jer tamo dolaze Sirijci.“
Tako je kralj Izraela poslao poruku u ono mesto za koje mu je rekao Božji čovek. Eliša ga je upozoravao, a kralj se držao podalje od mesta za koje ga je upozorio. To nije bilo samo jednom ili dvaput.
Kralj Sirije se zbog toga razgnevio u svom srcu, pa je pozvao svoje sluge i rekao im: „Zar mi nećete reći ko je od naših za kralja Izraela?“
Jedan od njegovih slugu odgovori: „Nije niko, gospodaru moj, kralju, nego Eliša, prorok u Izraelu, govori kralju Izraela ono što ti kažeš u svojoj spavaćoj sobi.“
A on reče: „Pođite i vidite gde je da pošaljem ljude i da ga uhvatim.“ Kasnije su mu javili: „Eno ga u Dotanu.“
On je odmah poslao tamo veliku vojsku s konjima i bojnim kolima. Oni su došli noću i opkolili grad.
Kad je sluga Božjeg čoveka ustao rano ujutru i izašao napolje, ugledao je vojsku koja je opkolila grad s konjima i bojnim kolima. Tada sluga reče Eliši: „Jao, gospodaru! Šta ćemo sad?“
On odgovori: „Ne boj se, jer naših ima više nego njihovih!“
Eliša se pomolio: „Gospode, molim te, otvori mu oči da vidi.“ Gospod je otvorio oči sluzi koji je video brda puna plamenih konja i kola svuda oko Eliše.
Kad su Sirijci sišli k njemu, Eliša se pomoli Gospodu i reče: „Molim te, oslepi ovaj narod.“ Tako ih je on oslepio, prema Elišinoj reči.
Tada im Eliša reče: „Nije ovo pravi put, niti je ovo pravi grad. Pođite za mnom i ja ću vas odvesti kod čoveka koga tražite.“ Ali ih je odveo u Samariju.
Kad su stigli u Samariju, Eliša reče: „Gospode, otvori oči ovim ljudima da vide.“ Gospod im je otvorio oči i oni su videli da su usred Samarije.
Kad ih je kralj Izraela ugledao, pitao je Elišu: „Da ih pobijem? Da ih pobijem, oče moj?“
Ali on odgovori: „Nemoj da ih pobiješ. Zar ti ubijaš one koje zarobiš svojim mačem i lukom? Iznesi pred njih hleb i vodu da jedu i piju, pa neka se vrate svom gospodaru.“
Tako im je kralj priredio veliku gozbu. Kad su jeli i pili, on ih je otpustio i oni su se vratili svom gospodaru. Od tada sirijske čete više nisu dolazile da pljačkaju izraelsku zemlju.
Posle toga je Ben-Hadad, kralj Sirije, skupio svu svoju vojsku, krenuo na Samariju i opkolio je.
U Samariji je nastala velika glad jer je opsada trajala tako dugo da je magareća glava koštala osamdeset srebrnika, a četvrtina kava* golubijeg izmeta pet srebrnika.
* Kav iznosi 1,22 litre. Vidi dodatak na kraju knjige.
Kad je jednom kralj Izraela išao po zidinama, neka žena je povikala k njemu: „Pomozi mi moj gospodaru, kralju!“
A on reče: „Ako ti Gospod ne pomogne, kako ću ti ja pomoći? Možda nečim s gumna ili iz prese za vino ili za ulje?“
Zatim je kralj upita: „O čemu se radi?“ Ona odgovori: „Ova žena mi je rekla: ‘Daj svog sina da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti mog sina.’
Tako smo skuvale mog sina i pojele ga. A sledećeg dana rekla sam joj: ‘Daj svog sina da ga pojedemo.’ Ali ona ga je sakrila.“
Kad je kralj čuo šta je ta žena rekla, razderao je svoje haljine. I dok je išao po zidinama, ljudi su videli da ispod haljine nosi kostret.
Kralj reče: „Neka mi Bog učini tako i neka mi još doda ako glava Eliše, Safatovog sina, ostane danas na njemu!“
Eliša je sedeo u svojoj kući, a s njim su sedele i starešine. Tada je kralj poslao pred sobom jednog od svojih ljudi. Ali pre nego što je glasnik došao kod Eliše, on je rekao starešinama: „Vidite li kako je ovaj krvnički sin poslao čoveka da mi skine glavu? Slušajte: kad dođe glasnik, zatvorite vrata i naslonite se na njih da on ne uđe. Zar se ne čuju za njim koraci njegovog gospodara?“
Dok im je on još govorio, kod njega dođe glasnik, a kralj reče: „Ova je nevolja od Gospoda. Zašto da još čekam na Gospoda?“
