- Josija je imao osam godina kad je počeo da vlada i vladao je trideset i jednu godinu u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Jedida i bila je kći Adaje iz Boskata.
- On je činio ono što je ispravno u Gospodnjim očima i u svemu je hodio putem Davida, svog praoca, ne skrećući ni desno ni levo.
- Osamnaeste godine svog vladanja, kralj Josija je poslao svog pisara Safana, sina Azalije, Mesulamovog sina, u Gospodnji dom i rekao mu:
- „Idi kod prvosveštenika Helkije. Neka on pripremi novac koji se donosi u Gospodnji dom i koji vratari skupljaju od naroda.
- Neka se novac preda onima koji su postavljeni da nadgledaju poslove u Gospodnjem domu, a oni neka ga daju onima koji rade na Gospodnjem domu da se poprave oštećenja na domu,
- graditeljima, zidarima i drugim majstorima, i da se kupi drvna građa i klesani kamen za popravku doma.
- Ali neka se od onih kojima je predat novac ne traži da polažu račune za to kako ga troše, jer oni rade verno.“
- Kasnije je prvosveštenik Helkija rekao pisaru Safanu: „Pronašao sam knjigu zakona u Gospodnjem domu.“ Helkija je dao knjigu Safanu i on je čitao.
- Tada je pisar Safan otišao kod kralja i izvestio ga: „Tvoje sluge su skupile novac koji se donosi u dom i predale su ga onima koji su postavljeni da nadgledaju poslove u Gospodnjem domu.“
- Pisar Safan je zatim rekao kralju: „Sveštenik Helkija mi je dao jednu knjigu.“ I Safan je čitao pred kraljem.
- Kad je kralj čuo reči zapisane u knjizi zakona, razderao je svoje haljine.
- Zatim je svešteniku Helkiji, Ahikamu, Safanovom sinu, Ahboru, Mihejinom sinu, pisaru Safanu i kraljevom sluzi Asaji dao uput:
- „Idite i upitajte Gospoda za mene, za narod i za svu Judinu zemlju. Pitajte za reči zapisane u ovoj knjizi koja je pronađena, jer je velik Gospodnji gnev koji je planuo na nas zato što naši praočevi nisu slušali reči ove knjige niti su činili sve što je zapisano za nas.“
- Tako su sveštenik Helkija, Ahikam, Ahbor, Safan i Asaja otišli kod proročice Hulde, žene Šaluma, čuvara odeće, sina Tekuje, Arasovog sina. Ona je živela u Jerusalimu, u novom delu grada. Kad su joj kazali zbog čega su došli,
- ona im je rekla: „Ovako kaže Gospod, Izraelov Bog: ‘Recite čoveku koji vas je poslao kod mene:
- ‘Ovako kaže Gospod: ‘Evo, pustiću nevolju na ovo mesto i na njegove stanovnike, i ispuniću sve što stoji u knjizi koju je pročitao Judin kralj,
- jer su me ostavili i prinose kâd drugim bogovima da bi me vređali svim delima svojih ruku. Zato je moj gnev planuo na ovo mesto i neće se ugasiti.’“
- A Judinom kralju koji vas šalje da pitate Gospoda recite: ‘Ovako kaže Gospod, Izraelov Bog, za reči koje si čuo:
- ‘Zato što ti se srce smekšalo pa si se ponizio pred Gospodom kad si čuo šta sam objavio protiv ovog mesta i njegovih stanovnika, da će postati strašan prizor i da će ih snaći prokletstvo, i zato što si razderao svoje haljine i plakao preda mnom, ja sam te uslišio,’ govori Gospod.
- ‘Zato ću te pribrati tvojim praočevima i u miru ćeš biti položen u svoj grob. Tvoje oči neće videti svu nevolju koju ću naneti ovom mestu.’“ Oni su doneli kralju taj odgovor.
