Manasija je imao dvanaest godina kad je počeo da vlada i vladao je pedeset i pet godina u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Hefsiba.
On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima, po odvratnim običajima naroda koje je Gospod oterao pred Izraelovim sinovima.
Ponovo je načinio obredne uzvišice koje je uništio Jezekija, njegov otac, podigao je oltare Balu i načinio obredno deblo, kao što je učinio i Ahab, kralj Izraela. I klanjao se svoj nebeskoj vojsci i služio joj.
Napravio je oltare u Gospodnjem domu, za koji je Gospod rekao: „U Jerusalimu će prebivati moje ime.“
Napravio je i oltare svoj nebeskoj vojsci u oba dvorišta Gospodnjeg doma.
Svog sina je spalio u vatri, bavio se magijom, vračarstvom i postavio ljude koji prizivaju duhove i proriču budućnost. Mnogo je zla činio pred Gospodom i vređao ga.
On je načinio rezani lik obrednog debla i postavio ga u dom za koji je Gospod rekao Davidu i njegovom sinu Solomonu: „U ovom domu i u Jerusalimu, koji sam izabrao između svih Izraelovih plemena, prebivaće moje ime doveka.
I neću više dati da noga Izraelovih sinova luta izvan zemlje koju sam dao njihovim praočevima, samo ako budu savesno postupali po svemu onome što sam ih uputio, po celom zakonu koji im je dao Mojsije, moj sluga.“
Ali oni nisu poslušali, jer ih je Manasija navodio da čine još veće zlo nego narodi koje je Gospod istrebio pred Izraelovim sinovima.
Gospod je ovako govorio preko svojih slugu, proroka:
„Čineći te gadosti, Manasija, Judin kralj, učinio je veće zlo nego što su ga činili Amoreji pre njega. Čak je i Judu naveo na greh svojim odvratnim idolima.
Zato ovako kaže Gospod, Izraelov Bog: ‘Pustiću na Jerusalim i na Judu takvu nevolju da će se zaprepastiti svako ko čuje za nju.*
* Doslovno: „zujaće im u oba uha“.
Rastegnuću nad Jerusalimom isto merno uže kao nad Samarijom i postaviću istu spravu za ravnanje kao nad Ahabovim domom. I izbrisaću Jerusalim kao što se briše činija, obriše se pa se prevrne.
Ostaviću ostatak svog nasledstva i predaću ih u ruke njihovim neprijateljima da budu plen i grabež svim svojim neprijateljima,
jer su činili ono što je zlo u mojim očima i vređali su me od dana kad su njihovi praočevi izašli iz Egipta pa sve do danas.’“
Manasija je prolio mnogo nedužne krvi, toliko da je njom napunio Jerusalim od jednog kraja do drugog. Osim toga, svojim grehom je i Judu naveo na greh da čini ono što je zlo u Gospodnjim očima.
Ostala Manasijina dela, sve što je činio i gresi koje je počinio, zar nije sve to zapisano u dnevnicima Judinih kraljeva?
Manasija je počinuo kod svojih praočeva i bio je sahranjen u vrtu svog dvora, u Uzinom vrtu. Umesto njega vladao je njegov sin Amon.
Amon je imao dvadeset i dve godine kad je počeo da vlada i vladao je dve godine u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Mesulemeta i bila je kći Arusa iz Joteve.
On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima, kao što je činio i Manasija, njegov otac.
U svemu je hodio putem kojim je hodio njegov otac i služio je odvratnim idolima kojima je služio i njegov otac i klanjao im se.
On je ostavio Gospoda, Boga svojih praočeva, i nije hodio Gospodnjim putem.
Na kraju su sluge kralja Amona skovale zaveru protiv njega i ubile ga u njegovom dvoru.
Narod je pobio sve koji su skovali zaveru protiv kralja Amona. Zatim je narod umesto njega postavio za kralja Josiju, njegovog sina.
Ostala Amonova dela i sve što je činio, zar nije sve to zapisano u dnevnicima Judinih kraljeva?
Sahranili su ga u grobu u Uzinom vrtu, a umesto njega vladao je njegov sin Josija.
